Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

пити макар што шогу расвиЈетлити, да се постигне за чим се иде. Рукопис је књиге добро читак, али има неправилности с' граматичког гледишта; наслови појединих слова и зачалних слова (ријечи) писани су црвеним мастилом, које је још јасно. Врсте су доста крупне. Писац је трудољубив и стрпеллш био, те је вјешто и укусно писао. Од писмена је старих употребљивао највише к и -к а "К и а никако, него је мјесто пошљедњег све е н. пр. вкзрд= довлше се прЛроци и кидшш члтккстко его еже ие к-к^ кид'кии, возрддовлше се н ап/Ш вид-квше сллв^ его еж* не К"кд'ках^Садржај књиге јесу слова преподобнога оца Јеврема Сирина, па како нигде не могох наћи наслова правог то сам и ријешио дати онакав наслов. какав јегоре пред описом. Но словима се може увидити, да је ова књига морала још толика бити колика је, јер осталијех нема до броја 83. од почетка, а од броја 83. па до 206. одозго су листови подерати по 6—9 врста. По томе та слова, ни на тексту ни у преводу не би се могла привести ни објелоданити, почем не би било смисла, него само теме појединих слова могле би се прикавати, а те су у преводу: 1) Поука о љубави слово 84. 2) „ I. о покајању „ 85. 3) „ против зли мисли ,, 86. 4) „ о користи калуђерског живота „ 87. 5) „ да се пе треба клети „ 88. 6) „ Незна се о чему је а било би „ 89. 7) „ о дуготрпљнвости „ 90.

8) 9) 10) И) 12)

Незпа се о чему је „

за кајуће се 202. о утољавању страсти. 203. „ трпљењу, о свршетку, другом доласку Христову и поштов. бож. књига слово 204. 13) „ о прекрасн. Јосифу 205. Само 4 остају, које морам у цијелости превести, и ако су опширне. То су алем каменови. Вриједе и за свештеника и за другог читате.ља, који ће лахко утфотп, читајући их покрет душе своје друкчији и уживање њено. Оне ће му разум просвјетити, душу задовољити, срце оснажити, вјеру поткријепити, љубав разгријати, само пажње. Особито из слова 206. које ће на реду одмах бити увндиће јасан план, нацрт Христова доласка и суда, нацрт Божије воље, којој се ваља покорити, као п науци св. оца Јеврема, којом нас учи да као Христјани живимо онако, како би спремни били а не изнеиада чули „лукави рабе". Није Бог зна каква философија, но философија просто хришћанскп нстпнита, коју је св. Јеврем са својим Христијанима љубио и одржао и нама предао. Па како је он са Христијаннма, као учитељ са дјецом разговор кодио тако је вриједно да и ја по свом невјежеству, то његово дјело саопштим молећи га да би ме укрјеппо, оснажио у овом подузећу и у вјери јаче утврдио, јер је „вјером све мо^уће". у Недељу пред св. Саву 1893. Теодосије,

парох Факоваћки.

(Наставиће се.)