Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 126

Б.-Х. ИСТОЧНИК

у име Вога, сматрајући за вриједио ови мах, у колико сам могао ио невјежеству свом докучити, приказати „ Источииковим читаоцима ову стару књигу и њен садржај, само, ако би преч. г. уредник изволио уврстити у велицијењени „Источник", зашто га и умољавам. Вриједно је велим, колико што сам је исчупао из зуба трулежи и небреж-љивости, гдје не би никоме никада користила, толико опет, што ће након толико времена почивања свог у мраку забачености, својом поучном садржином користити, те ирема томе као стара уважења и цијену стећи. Ова је књига дужипе своје од 26 сш. а ширине 18. сш. Листови су дебели и глатки. Сравњујући писани текст књиге, са текстовима других књига, које су позитивно знајућп руком писане, могу рећи да је на сваки начин и ова књига руком писана, што и писмеиа и ријечи доказују, јер једно а исто слово је сад мање, сад веће, а тако и ријечи. Ни почетнога ни пошљеднога листа нема. Листова свега има 79. Првих 37 листа, сваки је одозго до половице изједен, подеран, а остали су здрави. * Од којег је времена, кад је писана и од кога је писана неможе се ништа рећи, % по што никакових података као Јасних заииса каквих у књизи нема, који би потврдили. Само на предпошљедњем празном листу, на ком би се ваљда недовршено преображенско слово имало довршити, стоје ови по реду записи: 1.) Нига Т содосиа Жонастирл Троноше. 2.) Знатисе кадт* оуддри снегк Жцд Ждиа 14 нд снггогл л |8ч{ника Исидорд и кист г к но црнои Гори дорлжа л посакнни Лпрдшито кистт^ прн нечестивнол! с8л» тант». лкдил!? ко адкид (го.

Писл по(гк крстд Деллшшкнћт! № селд ГКОЗДЖОКИ^Л 110 Д СЛОКЦМ^Тч П-1ДНПН0Л1 1781. 3.) Знанос клдг стадо оучити Голи^ћл (Ицл лииА 16 го нл стлго апостола дндроникл тогож« Годиш,л * 1781 тлко иогодноио 4 ГрОШЛ ЗЛ ДВЛ ЛНСЈЦЛ ПрЕДТч СМДЦК1. 4.) 11оп'к т\ое поп^к, кои Кгл срц«лгк кер8е л оусти испокедл ксакт *. кои кидн то ии= сдш« не\д р «х н{ Г ^гту дл прости. 5.) На посљедњем пак рапавом и дебелом листу, којп служи књизи као облога и то на другој страни стој и: Ннсд ПОПТу КрСТЛ Д{л,илш«ки|ј (С смл Гкоздеиокн&д 1776. Из ових записа не би могао прецизно извести никакову тврдњу нити да је поп Крста ни Теодосије писао ову књигу, но једЛто ре1п1, да су то доцнији записн, како је којм књигом владао, тако је ио неки догафај и записивао. Нрема запису Теодосија^ова је књига морала прије бити у манастиру Троноши који и данас постоји у Србији, подрињском округу, рађевском срезу. А од куда је та књига приспјела овамо и зауставила се у мрачноме подруму оца Ристе Блажића, пароха крњичкога може се оволико рећи : Пре^ашњи стари свештеници крњички — па и цијелог Осата, — којих је онда у овом крају много било — ишли би махом у Србију, те би се овдје ондје у пограничним манастирима поучавали књизи и спремали за свештенички чин, па је ваљда неки у Троноши бивши, полазећи овамо и узео ту књигу, не осврћући се на ријечи: кон кн ок8 книгВ однио дд ест г н ИрОКЛАТТх. Дакле ови случајни записи нијесу ни знатни, кад о књизи ништа не говоре,