Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 180 Б.-Х. ИСТОЧНИК Св. 3 Српском иароду. . Дне 3. августа 1891. павршила Је сржко-православна, велика гимназија , а 1. фебруара 1894. навршиће и сржко-православна богословија , па за њом и иашријаршко благодјејанијс у Срем. Карловцима, пуну прву СТОТИНу ГОДИНа како живе. Стогодишњп спомен оснивања сва та три завода треба да овострано Српство достојним начином прослави, а ваља да га прослави у исто доба, јер су сва три поникла готово у исто вријеме, а у исту културну сврху. Да ту прославу приреди на начин, којим би се не само пијетет садањега нараштаја манифестирао, него и потоњим кол.енима оставио видљив и трајан знак захвалности нашега народа према родољубивим оснивачима ових завода, образовао се под заштитом ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПРЕУЗВИШЕНОГА ГОСПОДИНА ГЕОРГЖЈА БРАН&ОВНЋ.А архијепископа и иитрополита карловачког и патријарха српског из грађанства карловачког, а у споразуму са професорским зборовима исте гимназијеи богословије и њиховим претпостављеним властима у Карловцима потписани одбор. Одбор овај, имајући у виду, колико су добра та три завода за ово сто година донијели домовини, православљу и Српству, обраћа се овим на цијели српски народ с молбом, да прославом увелича стогодишњи спомен њихов. А кад тај корак чини, уверен је, да ће ова родољубива замисао његова наћи потпуна одјека у грудима благодарнога Српства. У кратком вијеку пашега културнога преображаја, — јер вијековима потиштени српски народједва да нешто више од сто година смије да урачуна, игго проводи живот у приликама прикладнима, мирном просвјетном раду, — ово је мал те не јединствена прилика, како може да наброји стотину година трима својим заводима, који служе чисто културном и религиозном образовању народном. И ако ни гимназија ни богословија у првим својим почецима нијесу биле а ни могле бити, ни по унутарњем устројству, ни по спољашњем угледу свом, на оној висини, на којој су — хвала њиховим врховним управама и новим великим и родољубивим добротворима, као и свјесном народно црквеном сабору! — данас, ипак ко да не увиди велики значај тих завода Пи овострано Српство у прве године њихова живота, кад су они, уз православну цркву, били, и ако скромне, али једине свијетле луче, одакле је падала свјетлост умља и знања у сиромашни, тада по готову запуштени народ српски? Има ли краја, гдјегод српеки народ живи, — а особито у земљама аустро-угарске монархије, камо добротворни зрацп тих луча нијесу допирали? Треба ли спомињати, колико је гимназија, колико ли богословија карловачка образовала и за образовање спремила интелигенције српскоме пароду, без које би народ остао умно сироче? Треба ли спомињати, колико је патријаршко благодјејапије, основано уза та два просвјетна завода, отхранило српске даровите сиротиње, а без које они за цијело не би били то што су ?