Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 159

живјети са мужем вјерним, или обратно, невјерноме мужу са вјерном женом), нека се међу еобом не дијеле, но божансвеноме Апостолу: јер се иосвети муж хевјерни женом вјерном, и т<освети се жена невјерна мужем вјерним и . — На основу овога иште и данас православна црква: 1. Да муж или жеиа, кад пријеђе у Хришћанство, и даље остане у својој брачној везн, ако то жели брачни друг, који остаје у невјерству, н ако је прије преласка у Хришћанство био законит брак. Ако ли се не крштени раздваја — говори св. аностол Павао — нека се раздвоји 1 ). 2. Да така веза има облик хришћапске брачпе везе, т. ј. да буде брачна веза једнога човјека са једном женом. По томе, агсо је човјек, који је покрштен, имао прије свога крштења више жена, онда вал.а да послије крштења изабере себи за жену само једну. 3. Да се други брачни друг, који је остао у невјерству, писмено обвеже, да неће вријеђати свога друга за то, што је примио православну вјеру, и да ће своју дјецу крстити п васпитати у православној вјерп. Ако ли невјернн брачни друг неће да писмену обвезу да, и киљи свога православнога друга због његове вјере, онда се његова брачна веза раскида , а хригаћанској страни даје се право, да ступи у нови брак, али само са хришћанском особом. — Још јачим постаје овај разлог да се раскине брачна веза, кад муж или жена одсшучи од хриисћанске вјере. Исти разлог наводи и дапашње грађанско ваконодавство 2 ). Правила црквена као што видимо 3 ), забрањују брак са особом незнабожачком, јеврејском и јеретичком 4 ). По томе би брак, у коме живи православна особа са незнабожачком, или са јеврејском, или са мухамеданском, или са јеретичком особом, морао битц укинут; особито, ако нехригаћанска или неправославна особа вријеђа свога друга због његове православне вјере, и тијем гази своју обвезу према њему и према дјеци. Гледајући на тако зване смијешане бракове т. ј. бракове православних са неправославним хригаћанским особама, пракса црквена није била свуда и свагда једнака. Много је зависило Прва Кор. гл. 7., ст. 15. *. Грађ. вак. за краљ. Србију § 94., т. 4. 8 . Халк. сабора пр. 14.; трул. сабора ир. 72.; лаод. сабора пр. 31. и картаг. сабора ир. 21. *. Особои, која но исиовиједа све главае истиие правослаине цркве.

од вјерске сношљивостп. Тако н. пр. кад Латини освојише Цариград год. 1204. и владаху тамо до год. 1262., тада их Грци називаху Јерети цима и не допуштаху брачне везе с њима. Касније год. 1756. патријарх цариградски Ћирило V. проглашује и Римокатолике и Лутеране и Калвине — Јеретнцима и наређује, да се на ново крсте, прије него што пријеђу у православну вјеру. Чим је неко проглашен Јеретиком, одмах вриједе за њега канонични прописп, који говоре о Јеретицпма. С тога је 72. правило трулскога сабора узето да вриједи и за Латине у сва четири патријархата, и ако је брак бпо закључен, ваљало га је уништити 6 ). По овоме је и у Румунији године 1816. и 1817. створен закон н забрањен брак између особа хришћанскијех и нехришћанскијех, за тијем, између православнијех и неправосдавнијех особа. У Србији рјешидбом од 9. септембра 1853. 6 ), допуштени су смијешани бракови, т. ј. бракови између православних и римокатоличких пли лутеранских сљедбеника, под погодбом, да таки брак благослови власни свештеник православни, да дјеца буду крштена и одгојена у православној вјери, и да брачне парнпце раснравља српски православни духовни суд 7 ). Оваки закон постоји п у Грчкој од год. 1861.; у Руепји од год. 1719., 1721. и са свијем утврђен године 1833. 8 ). Дакле у Грчкој, Аустро-Угарској 9 ), Србији 10 ) и Русији 11 ) забрањен је брак само са особама нехришћанскпјем, н по томе се раскида, кад једна страна напусти хршпћанску вјеру, пли, кад један еунруг пријеђе у Хришћанство, а други, који је остао у Мухамеданству, или Незнабоштву, или Јеврејству, кињи га због његове хришћанске вјере. III. Кумовање своме рођеноме дјетету. Правило 53. трулскога сабора гласи: „Пошто је сродство духовно важније од свезе по тијелу, а ми смо дознали, да у појединим мјестима неки, који примају дјецу на светом и спасителном крштењу, послије ступају у брачно саживљење са матерама њиховима, наређујемо, да ни6 , ТТидалион у тум. 72. правила трул. сабора. •) Иг. 859. вборник VII,. стр. 80. '. Види грађ. вак. ва краљ, Србију §§ 60. и 99. и п.ихоно тумачење. 8 . Устав конвист. ст. 27.; гражд. 8ак. спом. X. ч., I., ст. 67. '■ Грађ. вак. § 64. 10 . Грађ. вак. § 93., т. 8., и § 94. ". Гражд. зак. т. X., ч. I., ст. 87.; конв. уст. ст. 205.