Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 160

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

шта таковога у напријед небуде. А ако се који поелије овога правила затеку, да то чине, нека најприје одступе од тог протузаконитог суасивл>еља, за тијем нека подлегну казнама блудочинаца". — Као што се впди, правило забрањује брак кума са матером свога кумчета и ако је таки брак склопљен, заповиједа, да се развргне и да се кум и кума казне као блудочинци. Смисао овога правила давао је разлога цркви, да раскине брачну везу мужа и жене, кад једно или друго кумује своме дјетету. Но ово је давало повода многим злоупотребама, јер су многи кумовали својој дјепи у нади, да ће због тога њихова брачна веза бити раскинута, и да ће моћи у нови брак ступити. С тога је наредио грчки цар Лав IV. Хазар (776.—780.) са својијем сином Константином VI., да но смислу горњега правила трулскога сабора и по црквеној пракси кумовање своме рођеноме дјешешу вриједи као разлог, који раскида брак, па да се уједно и казни муж или жена, која је томе крива, глобом, или затвором, или тјелесном казни, и да кривац не смије у нови брак ступити. Услијед овога оштрога закона цара Лава Хазара морали су таки случајеви и таки брачни раскиди или сасвијем престати, и,ш су већ врло ријетки били, кад их црква у својим списима изречно не спомиње; али да је држала црква кумовање своме дјетету за дјело, које се не може довести у склад са одредбом 53. цравила трулскога сабораида је допуштала, да невини брачни друг иште раскид брака, види се из њених правних извора 1 ). IV. Рукоположења за епископа. Правило жто светијех апостола, забрањује епископима, презвитерима и ђаконпма, да прогоне своје жене под изговором побожности; заповиједа, да се одлучи, који тако што учини; а ако остане упоран, да се свргне. Цар Јустинијан са својом околином, попуштајући утицају калуђерства, издао је био наредбу, да се бирају за епископе нежењени људи, и тек у крајњој потреби, свештеници удовци и без дјеце 2 ). Архијепископ солунски п бугарски Димитрије Хоматен (13. виј.) свједочи 8 ), да по смислу 123. 4 ) Испор. Мат. Властара синт. сл. В., гл. 8.; Иетра ХартоФилакса одговор 15.; Пу ( $аА:о7: ПерЕ аиууе^есхс", стр. 455. 2 ) Новела 6., гл. 1.; вов. 4. и 5.; нов. 123., гл. 1. 8 ) У одговору митроцодиту Коцстантину Хгакаси.тн.

новеле Јустинијанове, није могао бити рукопо ложен за епископа, који је имао жену; наглашава, да се и трулски сабор својпјем 12. и 48. правилом са важних разлога придружио поменутој новели. Ну, и ако је трулски сабор с једне стране измјенио у неколико 5. правило апостодско, ипак је с друге стране ублажио оштрину и једностраност Јустинијанове наредбе у толико, што је према дотадањој општој црквеној пракси, оставио право и могућност и ожењеном човјеку, да може постати епископом. Правило 48. овога сабора гласи: „Жена онога, који је произведен на епископско достоЈанство, пошто се претходно разлучи опћим согласијем од свога мужа, нека, послије пошто је оп постављен за епископа, поступи у манастир, који је далеко од епископова обитавања, а од епископа нека за своје издржавање добија; пађе ли се достојном, нека се произведе на достојанство ђаконнсе". Знатнп канониста Теодор Валсамон тумачи ово правило и говори о његовом предмету овако: „Свети апостоли, одређујући у петом правилу: Еиискои, или ирезвшаер, или ђакон, нека не ирогони жену своју иод изговором иобожносгии, допуштали су, да епископи и ио ј /укоиоложен/у имају своје жене. А свети оци овога сабора одредили су то, што је одређено у 12. правилу. Сад заповиједају, да се избрани за епископа разлучи са својом женом, иошшо обоје на хао ирисшану , и по његовом рукоположењу, да жена иде у мапастир, који је далеко од те епископије: јер ако непрестано буду једно друго гледали, то ће пх ово подсјећати на пређашњи њихов живот и дружење, и подјаривати у њима љубав. А кад се то на тај начин изврши, жена може искати издржавање, ако је потребно. Јер ако има од чега да живи, владика јој није дужан ништа давати, јер и он, ако има доста, не може ништа од епархијских доходака узети 4 ). А ако је живот његове жене частан и доетојан степена ђаконисе, може доћи до тога степена. Кад тако одређује правило, може ко запитати: Па кад 127. новела Јустинијанова, која је много пута споменута у овој књизи, забрањује да се раскидају бракови по договору супруга, на који начин ово правило наређује жени, да се растави с мужем, који се бира за епископа по узајамном сагласију? 4 ) Овако говори и Зонара у своме тумачењу овогд правида.