Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 1С.9

Александријском. Но човјек неби могао ни да посумња у подлиност (оригиналост) дјела св. Ареопагита, а о томе већ има довољно доказа ; који се јасно виде из његовијех сииса, који су до нас дошли. Дионисије, о ком се започела ријеч, родио се је у Тракији 1 ), али други доказују да се родио у Атини, од богатих родитеља, који су били идолопоклоници. Ло историјскијем податцима, девете године по ваплоћењу Бога слова, учио је науке у знаменитом граду Атини, и ту је изучио филозофију Платонову, која се јасно види из његовијех књига. Пошто је свршио школу у Атини, отпутовао је са својим другом Аполлофаном у Египат, ради усавршавања у наукааа код тамошњих жречева ; затим је путовао у град Илиопол, ђе је видио неку необичну природну измјену, коју човјек тада неби могао нп замислити. Ово се је догодило у час Христова распећа, које је означено било таман у сред бијелога дана. Аполлофан, изненађен би такијем догађајсм, и рече Диониспју, „то је мили Диониспје, преврат у дјелима божим". Вративши се у Атину, Дионисије, као богат грађанин и човјек врло паметан и учен, признат је био за савјетника тамошњега „Ареопага" 2 ), у осталом заступао је настанника његова у наукама Јеротеја. Том приликом Јеротеј није био у Атини, враћајући се са свога пута срео се је са светим апостолом Павлом, и овај га је обратио к' Христу, (т. ј. у Хришћанство). Чим је Јеротеј примио крштење озбиљно се заузео да изучи хришћанску религију, и настојавао је да хришћанску вјеру надметне Дионисију, нашто је он радо пристао, али ипак није га крстио прије доласка св. апостола Павла у Атину. Ту је овај апостол поучио Дионисија и друге, и крстио их је посредством Јеротеја, којтш је бпо рукоположен за епископа; такови чин с' временом примио је и Дионисије, од светога апостола Павла. То је било у 53-ој години хришћанства, кад је Дионисије био пуно_ љетан' 1 ). У години 57-ој нреставила се је Богоматп. При погребу њезиноме, осим осталијех апостола присуствовао је и Дионнсије с' ЈеротеЈом. Затим обојнца су се вратила натраг у Атину. Из Атине Дионисије је путовао на *). Данашља источна Руменлија. 2 ) Овако сс звао врховни суд у Атини. 3 ) Он по 8аконима атинским, није могао бити чланом Ареопага прије, него што је постао пунољетан.

острово Крит, ђе се обично бавио код неког Карпа, човјека са „духовним виђењем" и по иагледу био је чисте душе. Из тијех његоввх духовних виђења, казао је сам Дионисије у своме писму к' Димофилу Терапевту ово: Отада се Карп већма ожалостио тијем, што је један незнабожац поитио у цркву, и обратио је идолопоклонству некога новога Хришћанина, одмах иза његова крштења". Карпу је престојало да се с' љубави моли за обојицу њих и да проси у Бога помоћи зато, како би обратили незнабошца Христу, и онога Хришћанина, кога је у цркви незнабожац обратио на своју страну, повратит га на прави пут, т ј. у хришћанство; требало им је све живе увјерити, и напошљетку од свију отклонити сумњу њихову, а сами они утврдили би се у истини богопознања пошље закопите и спаситељне епнтимије, за прогалу несмишљеност. Но таково гато није се прво Карпу случило, да види уклоњепа Хришћанина од Христа, и то је у њнма изазвало негодовање. Тада је већ настала ноћ ; и Карп је био легао спавати, и заспао је у мислима овога неугоднога чувства. Но у њега је био обичај пробудитн се ноћно да чини молитву; и по обичају скочи у одређено вријеме пз постеље, стаде на постељу и као у неком лудилу ночне се молитп Богу, о пређашњим мислима и негодовању мислећи о томе, да грјешни људи нијесу достојни да живе дуго, и да у много које чему нанредују, почео је молити Бога, да би могао својом силом сатрати оба грјешника. Како јв толико занегаен био тијем ријечпма, друг његов рекао му је : шта је дом ? у коме се он налази из почетка се уплаши и појави му се духовно виђење. У томе страху нриђе самим његовим погама; а из дубљине отворенога неба јави се Исус, окружен са мноштвом анђела, који примаху на себе облаке човјечије. Карп, гледајући на небо, томе се је јако зачудио, осим тога виђв кроз расијану земљу, широку и мрачну бездну, на крај ње бијаху оба проклета — грјешника. Ту они трептаху од страха, тако да су се једва држали на ногама, бојећи се да не упану у ту бездну; и од туда страгане змпје пузаху к' њпма и обвијаху им се око нога њиховијех, даве их, гризу их зубпма својима, стежу их снагом својом, и све силе употребљаваху да их туре у провалију (бездну). Том приликом с' дружили су се с' тијем змнјама и људи, да у скупу