Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 170

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

погубе ову двојиду нечастпвих. И век на крају готово оба бијаху пала у страшну провалију, што нешто од очајаља, нешто од страха и злих дјела, која су они починили. У тијем часовима тјешио се Карп, гледајући овај догађај с' неба, #ли опет се срдио и негодовао, што одмах оба грјешника нв погибоше, и хтјео их је сам да тури у бездну, но штетно је, али се инак на н.и већма разљутио и проклињао их је. Напошљетку у виђењу његовом јави се у твему та мпсао, да их обојицу иште небо. У томе му је већ ноћ била прошла и свануло је. Али се та појава продужила у толико, у колико је Христос рекао грјешницима: А што је? Он је устао са свога престола, сишао је к' нечастивим, и пружио им је руку ва помоћ; а анђели су пришлн к' њима и држали су их. А Господ се обратио Карпу и рекао му је: „Подигни руку твоју и удри мене; јер ја сам готов умријети за спасење људи, и то би мени било пријатно, кад би мене невина распели". Размисли сада, шта ти волиш или бачен у бездну ову у таково мјесто ђе су 8мије, или живјети с' Богом и са анђелима добрима, који се друже са људима. Дивно је ово виђење. Читајући стране исказе о њему, видимо шта се Карпу јавило у свјетлости, т. ј. њему се јавио сам И. Христос, који се у свјетлости и Савлу јавио, код је путовао у Дамаск, даље видимо да је оваково јављење бивало чешће у апостолска времена. Тако се испунило пророЧаНСТВО 10И/1Л : „И К-К ПОМ-бднТА ДНИ, ГЛДГО/КТ-ћ Гошодг, НЗИИО Ш дХ ^Л Л10!ГШ нл кјак8 ПЛОТк — и проржИтг гш(ок( клши и дцкри кдшд: и »ношн клши КНД ^ША оузрлт-к И (тлрцм КЛШИ ЕОнТл КИДАТ -к" (ГЛ. 2.) Као што видимо И8 списа Дионисија Ареопагита, више се пута дружио са напред споменутим Карпом, и овај му је говорио о својим духовним виђењима. Осим Карпа дружио се Дионисије са много анаменитих и свештених мужева. Од тих као што се види из његова писма били су: Гај и Димофил, обадва су били Терапефти, из Хришћанства Поликарп и Тит јерарси, Сопатр јереј, Доротеј — дјакон, Јован — богослов и евангелист, а од других као: Тимотије, с презвитерима, Карпом и Климентом, он их је посјећао на своја богословска дјела. Стари тумачи тијех дјела бијаху: Максим, Пахимер и други списатељи, признавали су сва споменута лица за апостолске мужеве и имена њихова штампали ус у посланицама апосталскијем и у дјелима

апостолскијем. Но држим за нужно да напоменем имена ових мужева, због тога што их сам Ареепагит у својпм списима паводн, као: Тимотеј и Поликарп, били су епископи ефескп, а Тит је свештенодјејствовао на острову Криту, као што је био и Гај странац, коме је Јован богослов писао своју трећу посланицу, који је по мишљењу других, учених презвитера у римској цркви, умро 215 године. Гај и Димофил названп су у књигама ареопагитовим Терапевтима, т. ј. монасима, који су се, по свједочанству сувременика њихова Филона, налазили по свима мјестима римске империје, осим тога у Египту и Палестини. Терапевте морамо да признајемо и ми, што су у вријеме апостолско, монаси (Терапевти) примили хришћанску вјеру, и што никаквих других монаха није било осим тијех јудејских ТераПевти. 1 ) Дионисије Ареопагит посветио је Тимотију своје дјело, под именом „ Божккијс - к и . ижлјск ". Овај Тимотије, по увјерењу старога хришћанскога љетописца из IV. вијека, именом Флавија Луција Декстера, сувременика блаженога Јеронима, био је ученик названог Ареопагита, а проповједао је евангелије у Испанији. Право име његово било је „Маркел", а Тимотија га је назвао био Ареопагит, због дара који му је поклонио. Назвао гаје „заступником свију и чешћу Бога". Ово што је Декстер казао види се из страних многих исказа протестанских богослова, који непризнају дјела Дионпсије Ареопагита. Али тоје мнење протестанских богослова неистинито; као што се види од другијех лица, којима је писао Дионисије, као: Сопатру, Доротеју, Поликарпу и Титу, који су живили и трудили се на истоку и западу. Зати]ем у Испанији, Галији, Илирији, свјештенодјејствовали су и радили по научном, слично своме наставнику Ареопагиту. Од источних писаца, као Јована Богослова у вријеме заточења на острову Патмосу, од прилике 81. 82. или 83. године, добио је од њега посланицу,, у којој му је саопштио скоро оелобођење. Дионисије је ускоро видио пропаст Доментијана, највећега гонитеља Хришћана, и наступање свијетлога времена за Хришћане. Тијем је Јтјешио Јована Богослова, који је био заточен ') Као што свети Јовал Златоуст говори : „У вријеме апостолско није било монаштва". А то се види ив његове бесједе, да их нијв било за жнвота Апостола (т. ј. 70—80 године), „а по смрти њиховој ступили су у цркву монаси — Терапевти".