Босанско-Херцеговачки Источник
Отр. 171
од Домеатијана, и казао је томе еветоме Заточнику : ))' |ГГ0 0И к [0,1Н1(! [КДНГМ'|А 1([ ПОГДСН[Т"1\". Те су ријечи оелоједиле нас, због тога, што је Ареопагит нзвјесно знао за евангелије Јованово, које је он писао на острову Патмосу, и издао у Ефесу. Дионисије, у времену које је протекло између 67 и 77 годиие, преселио се је из Атине у Париз, и у путу свратио се римском епископу Клименту, који је рукополонсен од св. апостола Петра. У Паризу је написао ДионисиЈе своје дјело „И.шнл^к кожкки^-к", (небесну јерархију), за вријеме Доментијанова гољења на Хришћане. ПГто се види из шљедећнх ријечи јбсгових у IV. § 7. глави о тијем именима: „К-к клждмн джк по8ЧИК )11у'( 11,1:11 ,иКдј >0!ТК| КОЖКТКЈНОИ Оу.ИИрЛКЛЦТ! ЗЛ игтинУ". У 87. години свога живота заједно с' Рустиком и Елевтеријем мучен је био 90. год. по рођењу Христовом. Спомен им се чини 3. октобра. Блажени Дионисије, по спољашњем изгледу био је раста средљега, у лицу бпо је бијел и доста суоњав, ноздрве имао је прпштинуте, обрве високе, био је доета спјед. пмао је густе косе ; брада му је бнла средња и доста рпјетка и т. д. 1 ) Дјела св. Дионисије Ареопагита дошла су до нас сачувана. Дионисије је изабрао врло лијепо мјесто за евоје живљење у Атини, у граду којн је бно врдо угледан, и који је био под управом из почетка Помпејовом, потом Брута и Касија, и на крају Марка Антонија, тада није било градова у римској империји т. ј. провинцијалних, који су задржали своју стару слободу и нређатињу управу. Алн император Веспазпјан прије 70. г. по рођењу Христовоме, натурио је терет на Атину и на остале Грке, који тада никоме нису били покорни, а то је и природно попгто су били са евијем слободни и самостални. До Весназијана одржала се љепота Атине, и њезини обичаји. Тада је у Атини владао мудрп, праведни и строги „Ареопаг", за који је Цицерон говорио, „да је тај суд постао промислом божјим". Тада су Атињани поштовали незнабожачке богове, како олимске тако и друге, правилн су им жртвенике, и приносили жртве; због тога је апостол Павао назвао Атињане незнабошцнма 2 ) |али му је један одговорпо: „Что к-к Лтнндд-к нлнднјјт . Бог,!, шжми чмок^м". По при свему томе филозофија у Атинп ') 0 овомв говори један рукопис ив XII. вијека, који се налааи у париској императорској библиотеци под бројем 296. ') Дјејанија апоетол. гл. ХУП. ст: '22.
била се јако изопачила, због тога што су сви стари филозофиималисвојих пошљедоватеља. 'Гамо су се налазили и Епикурејци, који су назвали апостола Павла „Спермологом" (пустословом). Дионисије Ареопагит, до свога обраћења у Хришћанство био је „платоннк", што се јасно види из његова дјела о „именима божјима", ђе је он, подобно Платону изражавао своју идеју о Вогу, као створптељу овога свијета. Осим филозофд, за вријеме Ареопагита живјели су у Атини Терапевти, — такови, као што су се налазили близу града Александрије и у Египту. Терапевтима зваху се слуге божпје, који су проводили живот богоугодно и благочестно. Једни од њих вјеровали су у Хриета, а други пак ннјесу. Од првијех знамо сувременика Дионнсије Ареопагита Филона, који је путовао по читавом свијету, без сваке сумње долазио је и у Атину, и ту је држао своје учење. Из броја другијех познати су билн Днонисију Гај и Димофнл; па п он сам и њ тов учитељ Јеротеј били су Терапевти. То се види јасно из дјела Дионисијевпх, која су слична Филоновим, познатога нам Терапевта. Филои говори: „Александријски Терапевти, оставише сва земаљска блага, обично су живјели у манастирима, и старали су се да постану вјерни служитељи Бога". То исто говорио је Дионисије, за хришћанске Терапевте у Атини. „Међу свима Хришћанима нз мирјана, само виши разред саставља монахе, који треба да се старају да буду чисти, и да се у светињи усавршавају. По овоме наши благочестиви учитељи, даровали су овијем људима свете називе, ноштовалп су их и уважавали, називали су их Терапевтима за искрено богоноштовање; монасима су их називали, због тога што су удаљени од свијета, а с' Богом више сједињени". Из овога што Диониеије говори, види се, да су у дане овога апостолскога мужа билн у Атини монаси, но не такови каквије био : Антоније, Пахомије и Иларпјон. То су аскети — подвижници, које ми обично називамо: слугама божјима, праведницима, даље монасима, који живе у свијету и носе свјетовне хаљине. Јудејски Терапевти, по Фнлону, тумачили су свето писмо „иносказатељно"; и Дионисије Ареопагит тумачио је тако исто. По прпмјеру његова толковања читана је у цркви прича: „Пј)[,ч8дј )0!Т-К !ОЗА <1 КЕ-к Д0.1ГК И оуткрдн 1ТОЛПО !(д.1'к". Свето писмо показује нам премудрост