Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 174

Св. 4 и 5

Осим овнјех натписа пмаде још много другијех (обнчнијех), који се налазе на самијем сачуваним живописима, и који су врло лијепи, а потјечу јамачно из времена, кад је грађена црква, дакле по свој прилици из ХНГ. или XIV- вијека (Стратимировић стр. 69. под А.). 8. На почетку свога опцса, говори Витановић, како се овај, премда веома стар, и са архитектонског гледишта значајан маиастир, ипак ме|у историјским споменпцима Босне и Херцеговине врло ријетко сиомпње. Ја не зпам па коме је темељу изведено ово тврђење господина писца, као ни то, да ли се ои трудио у правцу, да сазна за сав број ц од оно мало досад проиађенпх и објављених споменика, који су спједоци прошлог бића тога св. маиастира, јер, у колшсо је само мени позпато, ова старина пе бпјаше ни првашњијех времена баш тако 8аборављена, премда су стари подаци, који се тичу онога манастира, осим мале изнишке, сви пропали. Осим оие пародие пјесме, којом је попајбоље установљен његов значај, и одржан живи спомен у народу, имаде још неколшсо података, који су свједоци озренове прошлости. Тако н. пр. приведено је у Руварчевој расправи у II. Годишњици неколшсо књижевиих радова, који су проиввод монаха истог манастира, дакле његови споменици. То су два „Панегирпка", које је пнсао јеромонах „Тпмотпје Глухп", и то: нрви „кк л г кто 7097. х ) (1589Ј. кк сеетдго Николи, /иомдстнрк, зоко.ик озрНкнк, при иг8л»ен8 Ји'дкил18, пк прм ков л-кто ксаусплнтенлго лштрополнта дкЕрк= скаго курк аг^ентЈа", а други од годнне ') Годшлњица II стр. 251, — оној расправи у „Гласнику" (стр. 296.) прпводи се, како јв на првом панегврику годива радн.е ооначвна бројем '{() ~Ј (7097. 1589) <* х '

7100 (1592.) који је писан у истом манастпру „кк л-кта свсшсвештенлго лмтрополита восанскаго курћ а^ентм" 2 ). Осим овијех двају панегирика, од којих се први чува у манастиру Опову, а други у Раковцу, писана је у манастиру Озрену год. 7189. (1679.) још једна србуљица 3 ), (чије име и друге битне бил>еге ученп г. Руварац нпје привео) која је сада у похрани такође у манастиру Опову, а постала је на 18 година прије оног велшсог подвига вриједног попа Јакова. Изузевши ове биљешке ученога г. Руварца, можда имаде још по неђе спомена о манастиру Озрену, али мени није познат, па с тога овај дио мога члашса неће бити онако потпун, како бих желпо, и колико би можда према данашњем стању могао бити. На овоме мјесту требало би сада прозборити и још коју ријеч и о старинах\га манастира Озрена, које се у самом њему находе, наиме о књигама, сасудима, одијелу и другијем предметима из његове прошлости. Али на жалост, мапастир је Озрен течајем своје мучие прошлости у

2 ) Иста, стр. 251. — У „Глаенику" (стр. 298.) прпводч се скоро сав текст записа на крају ове књиге, и то овако: л^то 7100 (1592.) гклисл и [м лкдофјмгхк ки [КСГНГО чидоткорик.шо ОТЦ.1 Ииколи, КК Л101иГТМј)И 30К0ЛКЛТ Озр^ИК ПЈН К(!ЧКГТ|ЉшЈО,и8 ИГ8/И(нУ К \Гр 'ГОЛКГ/И^ '(■[р,ИОНЛу8 [ Ер,1Т1Л /ИИ, 1(КЛИЦдру8 КГр |'(ЈЖ КК Л^ТЛ К(!0(К(ШТ (НЛГО ,иГтрОПОЛ1ТИ КО(ЛН (К ,1ГО К1'Р Л2(ИТ1/1. Х огдл Пр^ТОЛК [рк(Ш ОДрКЖЛШ( ПЛТрГлрЈСК К1'Р Фн.жппк. Вкднн Пр^КККОКЛГО цлрл ИЗЛТЛН ,1Т(Н (К ,1ГО Л.иоурлтк Д.инрн К(,|Икожоу го(под ,1роу . . . Пн(л (ие .иногогр^шнТн и окллннТи ЦрОДМКОН Тшодш, ЕК1КМ ННОК ТОГО КИШ(р(Ч(НЛГО /ИОНЛ(Тмрл. Ива овога долази (како наводи госп. Руварац) ње.. гова молба оцевима и браћи ва опроштај, ако је што погријешио рукама или језиком, тијем випге, што већ има 12 годипа, како он ништа не чује. а пуцали громови, или ввекетало орунсје, јер: ј)КГ! К к(«(! — и Љ оу.ии.шно кнд-бти Г/ТЛГОЛВЦЈЛ /И[ роукои /ИЛЛнТ (/ИК И ГЛЛКОВ К1'/ИЛШ [,11К и оу (НЛ ,ил ткптлнТ(.ик. В(( к-{;ди кидитк". На ономе ианегирику од год. 1589. стоји, да је писан руком п /ИНОГОГр^ШНДГО И -ИКНШЛГО .иннул Тј /110Д [,1 г.гб'дмго", по чему је опе године био јопг прости неосвећепи калуђер, дочим се год. 1592. пише као јерођакон, а у натпису од год. 1009. спомиње као јеромонах,

") Иста, — стр. 357.