Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 175

толикој МЈери страдао, да данас, осим голијех манастирских зидина, нема управо ничега, што би се у овоме погледу могло назвати његовом својином од старине. Но зато ћу ипак прнвести овдје друга два спомепика, која су уско скопчана са бићем истог св. храма, а спомињу се у опису госп. Т». П. у Источнику од 1890. — Прво је аишимипс од год. 1532• освјештан митрополитом херцеговачкнм „к\-рк /иарколЈк". Тај је антнминс данас у похрани код сарајевске конзисторије, и пошто сам добротом уредништва овог листа добио вијеран прецрт његов, то сам у стању, да речем овдје о њему коју ријеч више. Антпмпнс је рађен руком на ланепом платну, али пзрада није баит толнко умјетничка. Цртежи и слова добро су очувани, но платно је почело трунути. Дуллгаа је тога антиминса 67, а ширина 31 цм. У срединп нацртан је крст са двјема главним пријечкама, а ближе подножју његовом палази се још једна краћа коса прнјечка; лијево је од крста дуго копље, а десио трска. Око крста су ови иницијали: I н ц Т од којпх опо ц с јамачно значи Ч ! с „цар славн". На прппослатом 'нХ с сиимку пије означено, дз ли тамо ни ј ка П ма каковијех ликова, али се ближе угловима виде скраћена пмена четверице А ? к н евангелиста: дј дј д ц 11о окраЈку тога антпминса изведен Ј*е овај зиачајни натпис, п то горе, десно, доље и лијево, онако како је овдЈ*е растављепо: ,,-ј- сТи СТК1Н НКЖТКН1И жртккнјикк СТК1\ н келико* Л1ЧПШКК <НННИ ИВИКТШрД ИКИКЕНТ1Д | ПрЕННОД^И* сткокасб рбком кс( | осфениагд (Нитрполита \ер« ЦЕгоккскдга кур <илркд изЕ0/иенУе<ик и<н<1иткд<ии Г

Н

н

егојкклт'к 3/Н. кр8 лу. Т. слк. К1. де. кз". Десно од подножја крста налази се овај вапис: „Писл клддк за ско» дкш 8 и длдј поп 8

за сл8жк8". Натпис је изведен врло лијепим крупним словима, карактеристичним за облпк писма онога времена; мастило је црно и црвено, а на неколико су мЈ*еста дотична слова спојена у лигатуре, и то: ик (у жртвеник и великомученик), ннн (у Миниј, ик и ик (у иВиктора, иВикентија). Онај пак запис изведен је сптнијим словима, више народног типа, међу којима к и д пмаЈ *у тип тзв. босанице, дочим је у натпису сама чиста црквена ћирилица. Десно и лијево од распјатија палази се дуг ни8 слова, чиЈ*е значење ухватити не умијем, али ох ипак износим овдје у ономе поретку, како се налазе на посланом ми снимку, а износим их за то, да их вјештији прочита. То су:

Лијево : М К Л1 с X Б $ с А к

Р Б Ш

Н 8 Н II

Е Ч Т Е Д В /И к к А т X н ш к .и к г

X к с

десно : в н ц в н ц в н ц Е Н Ц Е р Ч к р ч К р ч К р ч А с А с А с А с А X к X '< X к X к

Ф

Ф

У подножју крста налазе се у слиједећем облику овако размЈ*ештена слова: Како текст онога натписа свједочи, оваЈ* је антиминс освећен год. п п и п 7040. (1532.) херцеговачким митрополитом Марком за цркву св. мученика Мине, Виктора и Вићентија

X