Босанско-Херцеговачки Источник

Ов. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 177

у обнови год. 1775.) подигнута на мјесту, ђе су иекада стајале древие калуђерсгсо ћелије. Та је кућа дапас у лошем стању а имаде 9 соба, подрум, пекарницу и амбар; у горњем су боју иросторије за калуђеро, а при земљи школска двораиа, учител>ев стаи и т. д. Што је околни народ са својим свештенством био прегао за тим, да уз маиастир подигне и школу, то је свјетао внак његове будие свијести и сазнања о важности проспјете, која уједно спада м<фу поиајпрече дужиости и задатке баш и самијех манастира, који се данас неби никако могли одржати на оној својој традициоиалној висинп и пошти у народу, ако би се трудили једино у правцу чисто религијских одношаја, које данас у толикој мјери, подмирују мнрске цркве и свештенство. Оснивајући уз манастир школу, они вриједни трудбеници као да су били на чисто о томе, да Ке нагие св. обктељи моЛи свестрапо користиши своме роду, и одговорити својој узвигиеној намјени само онда, ако осим молитввног дома, ггостану ујвдно и расаднггци аиИе човјечанске културе у сваком, а нарочито у научном, књижевном, и економском иравцу. У новије вријеме прнпала је манастиру красна шума у иростору од 3.089. дунума (28.387 - 91 ара), коју му је од државнијех добара придијелила босанско-херцеговачка 8емаљска влада. Год. 1890. продапо је из те шуме неколнко хиљада храстова за своту од 19.902 фор. којијем новцем (као и оннјем што ће кашње придоћн) рукује сарајевска срп. правосл. конзиеторија. Оспм тога имаде манастпр један млин, виноград, шљивнк и неколико њива, и тиме је постављен на чврсту материјалну подлогу, па је његово да.з,е развијање п напредовање с те стране обезбјеЈјеио 1 ). ') Дотични податци ва овај одјел.ик узети еу пв описа госа. Ђ. II. у Иеточнику од 1890. стр. 75.

10. Мучна је и бурна прошлост манастира Озрена, а оскудни податци нијесу у стању, да свестраио и потпуно означе цјелокуппи ток његовог прошлог бића. Но ја ћу и ово мало повнатијех ми иодатака употребити на то, да макар само и у поједпшш опћим потезима приведем и оцртам прошле дога^аје, у колико се тичу овога светога храма. Судећн по свијем прилшсама, које су напријед приведене, манастир је Озрен подигнут у времеиу срп. краља Драгутииа, онда, кад је ова,ј владао сјеверном Босиом, дакле шмеђу год. 1280. и 1316., по чему је оида ова задужбина врло стара. Год. 1609. прекривана је црква, па јамачно приграђена и живописана препрата, и поправљани живиписи у главиој цркви. Што се ове године око манастира повише радило и подизало, то је осим свједочаиства његове сиаге, уједно и доста јасан знак, да је он могао прије тога страдати, а то јамачио у онијем жестоким и крвавим борбама између османлија и угарсгсе, око тадашње сребренске и јајачке бановпие, од год. 1463. па до год.. 1528., или је можда и по други пут страдао у ономе великом и значајном српском покрету 8а ослобођењем од године 1595., кад побједптељи хоћаху да искале свој гњев, понајвитие на калуђерима, који бијаху тада главни преставннци и лође иогсрета, које је прогонство постигло свој врхунац спаљењем костију св. Саве иа Врачару. Год. 1697. изра^еи је и постављен онај патос, што га подигну врнједни пон Јаков Марнћ. Дјело је то извршено у часу одушке, која је настала у Босни усљед провале принца Евгена Савојског-