Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 179

тлио онијем покољенима новијем жаром свога прегаоштва у служби Богу, и мукотрпном роду своме. * * ■* Вавршујући ову своју компилацгуу, ко ју основах и изведох на првашњем туђем труду, ја не могу на ино, а да овом приликом не изразим своју свесрдну же .љу, да поштоване г. г. писци, чији је рад у овоме чланку у толикој мјери уиотребљен, односно исправљан и допуњаван, ие сматрају ово моје писање као извор каквог мог личног нарасположења према њима и њиховом раду, којн ја високо цијеним и уважавам, тијем више што су у њему скоро сви одношаји, нарочито архитектонска и у опће вјештачка страна ове грађевине онако знанствеио одцртана, — већ да сматрају овај корак као посљедицу оиог јавиог права у књижевности, према коме је свакп читалац и овлашкен и дужан, да искаже свој суд о пншчевом труду, који, чим је ступио на јавио поље, већ је тиме примио ва се обвезу, да лојално нскуси и претрпи све оне посљедпце, које неминовно прате сваки јавнп рад у овоме натпем XIX. вијеку. Овнјем мојим чланком није исцрпљено све оно, што би требало рећи о мана-

0 старинској књизи, коју можем слова нренодобнога оца (Наот Слово 206. 0 „ Сиасању и иокајању". Одрицање оно, које се чини прн св. крштењу изгледа површно н незнатно, али разумјети морамо, да је и врло велико и значајно. И којп може сачуватн се овим

стиру Озрену, али ја ипак држим, да ће и овом цртицом бити доста допринешено у прилог раду будућијех описивача и истраживалаца, који ће јамачпо украсити српску књнжевност и потпуним и свестраним описом ове ваше свете старине, којој од свега срца желим сваки прави лијепи напредак. Исправак. Осим незнатних штампарскпх погрјешака у изишавшем дијелу овог чланка (у III. свески „Источиика" од ове године), које ииаче не сметају разумијевању, исправљају се ове погрјешке: 1) Стр. 109 примједба 2. мјесто: „као 30© (1775- 1597)" треба да буде „као 306 (7075-1567)" 2) Иста страна, врста 17. одозго, лнјево: мјесто „цртнца у чланку", треба: цртици и чланку ". 3) Иста страна, примј. 1., врста 8. мјесто „постанак" — „постање". 4) Стр. 112., врста 10 и 11 одозго лијево ријечи „а иије ни знао", — треба да буде у загради: (а није ни знао). 5) Стр. 116., врста 6. одо8го лпјево, мјесто ,.слнку -требада буде: „слику ч ЗОв" (оба крстића у косо). 6./ХП. 1892. и 13,/П. 1893. Атом, В ШШ ) назвати: Зборник бесјода« или иашего Јеврема Сирина. ,вак). малим, неколиким ријечима одрицања, и свакога лукавства, реченога (у одрицању), која презире Бог „ тјикллженк естк". Одричемо се даклен, не од једнога, или два, или десет зала, но од свију, које Бог презире, као што се велн: „одричем