Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 180

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

се сатане и свију дјела његовнх". Но којпх дјела његових? Послушај. Прел.убе, злобе, иијанства, иразних ријечи, гордости, убнјан.а дјеце, граб.љивости, иринашања жртве идолима, убијства, неирнстојних пјесама и много других. 0 томе много рекох, јер немам времена говорити, но пређнмо с иојединости и овако рецимо: одричем се свију неваљалства, која бивају под сунцем, мјесецем и звијездама, и свију некорисних дјела, која, што су мрска, не треба ни говорити. Ових свнју зала и овима подобним, одрекосмо се на св. крштењу, за која сви знамо, да су и дјела н учења ђаволска, да су у тами иста, и да, што чипимо, по обмани ђанолској, навпкосмо се чинити. Прнје, него нас озари свјетлост, билн смо гријехом заробљенп, овладани и заражени, и у том стању, кад благоизволи човјекол>убпви и милостиви Бог нзбавити нас од такове заразе, посјетио нас је од озго с истока и објави нам спасите.1>ну своју благодат, и Он нзврши измјену за нас, поиесавши гријехе цнјелога свијета; Он нас отк}-пи својом крвљу; Он пас оте од лажи идолске и изволи нас обновитн — препородпти — водом и духом' Одрекавшн се свију поменутих зала н тим свукавши са себе старог човјека и дјела његова, обукосмо се у новога Адама — Хрисга. Онај пак, који поново чини речена зла по благодати, тај се од благодати н не корпсти, и од Христа се одлучује, пребнвајући непрестано у грнјесима. 0 Хрпстол.убтш моји, чусте ли, колико се зала одрекосмо у мало ријечи на св крштењу. За ово одрпцање и добро обећање при св. крштењу одговоран ће битн сваки Хрнстјаннн у дан судни, јер пише: „Сам својим ријечима осудићеш се" и опет: „Устима твојим судићу ти,

лукави слуго, или на осуђење или на оправдање у онај час". А којим ли ће начином — редом бнти питани престојећи? Питани ће бити пастири, т. ј. епископи о њиховом животу и о пастви. Свмш ће одговоран бити за своје повјерено му стадо, народ, који му је предан пастпре-началнпком Христом, ако је иемаром својим запустио, те га није учио истинама спасења; тако исто и свештеници даваће одговор — рачун о својим црквама и људима, тако исто ђакони, тако исто игумани, калуђери и калуђерице и сваки православни, како је који шта желио, како је управл.ао у дому свом женама и дјецом, слугама и слунткињама, даваће одговор, да ли их је васпитавао у добру и науци божјој, као што заповпједа апостол (Павле). Тада ће запитани бити цареви и књажеви, с њима н убице, богати и сиромашни, мали и велики, за чињена дјела. Јер пише: да ћемо сви престати суду Христову, да прими свако по дјелима својим, каква је чинио, или добра или зла. И иа другом мјесту пнше: да иема никога, ко би избјегао из руку мојнх. Хрпстол.убивп рекоше му: молимо те кажи нам још, шта ће најпослије бити. А учитељ им рече: говорићу вам Христољубиви моји, али с тугом и зебњом, јер ие може се слушати, шта ће на пошљетку бити, но бол.е је да ућутим. Христољубиви. Зарће страшније бити, него што од тебе прво чусмо? .Учител., И страшније и многијех суза достојније, ако све сад искажем! Христол.убиви уздрхтавши се рекоше: „Друже божји, ако је могуће приповједи нам, да би ово чувши трудили се за бол.е покајан.е", а учител, пролнвши сузе рече: „Није лијепо без суза ово проиовиједати, јер су већ дошљеднн дани. Но