Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 187

Бозкјих заповиједи", девет црквених заповиједи и седам тајни новог завјета. Јер кад један Хришћанин незна бар евоје вјере и закона ових најглавнијих дужности, почем се онда може назватп Хришћанином; него би остао као и друга животиња, и не би више достојан био звати се Хришћанином. Сви народи ма у главном имају појма о епојој религији — вјери, — а баш наш народ сеоски у Босни ни најмање нема појма о својој вјери, па шта више ни прекрстити се не зна. Ја по мом схваћању мислим, да би добро било, и да би се у овим назорима далеко напријед корачило, када би сви у опће свештеници, сваки у својој парохији свима младићима и дјевојкама зауставили вјенчање све дотле, док не буду ове дужности хришћанске научили. Прплике има гдје се могу ове дужности научити. Данас скоро у сваком селу има ђака,

који могу научити онога, који незна ових дужности. Могу доћи недјељом и празником у цркву, па се Богу помолити, пак из цркве могу онда доћи у кућу код свога попе, па га замолити, рекав: „дед' господин попо! кад нам налажеш да морамо знати дужности хришћанске, а ти нас бар за један час истим дужностима поучи, ]ер ти и онако свецем бадава досађујемо". За које мислнм, да ће заиста сваки свештеник радо чинити, јер је и по својем позиву то сваки свештеник дужан чинити. Завршујући ове моје ретке, поздрављам и молнм у Христу браћу свештенпке и драги српски народ, да ми не би замјерили, ако би примјетили што неумјесног у овом мом предлогу. ПурачиЛ, код Д. Тузле 16. фебруара 1893. Стеван М. Василијевић, парох пурачки. — о

Одломак из Молите се Богу вишњем Сваког часа, Бог је добар ! Он ће дати Среће, епаса! Даће сваког изобиља, Многа блага, Молите се Богу вишњем Браћо драга! Молите се без престанка Сваког часа, Ал' не с плачем, но с радошћу, Слатка гласа! Па и када тавпа нојца Крила свије. . . . Црну земљу са крилима Кад увије... И тада се мол'те Богу Срца чиста, К'о што ј' она света роса Што се блиста. . . . Захвалите Творцу вишњем На дарпма,

: „Свети Сава". Бог ће опет дара дати Вама свима! Сваку молбу Творац прима И вашу ће; Иза ноћи видићете И свануће! . . . . Па кад сине мила зора Дивна, чиста, И сунашце с неба плава Кад заблиста На кољена! На кољена ! Хвал'те Бога, Величајте и узнос'то Дјела многа! Непрестано хвалте Бога, Дјела света, И мол'те се! . . . . у молитви Срећа цвјета!! У молитви свака добра: Срећа, нада; Ко се моли Богу вишњем Тај не страда!

Сарајево , 1893.

Мих. Милановић-