Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 196

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Петковнћ из Зелиња 40 ока кукуруза; Крсто Милановић из Лнпеновнћа 40 новч. (Јимо Перић из Зелиња 50 нч.; Матија Димитрић уч Ш. раз. 10 новч.; Филип Петровић из Оправдића 4 оке кукуруза и 2 оке гра и Ристо Миросављевић из Магашића 50 ока кукуруза. Овом праликом немогу пропустити да не изјавим, да овдје постоји обичај од неколико година, да се сади духан. на корист сиромашне школске дјеце трудом и вољом часног госп. Ристе Поповића и г. учитеља Васе Петковића. Од истог је духана и прошле године добивено на корист речене дјеце — одузевши трошкове око обрађивања —■ 26 фор. 24 новч. Не могу пропустити ни то да не изјавим, да је госп. учитељ Петковић изјавио своје задовољство пред скупљеним народом, да га норед светосавске славе весели и морално пожртвовање бившије ваљаније ученика овдашње основне школе Недјељка Зарића бившег пнсара овдашње политичне општине, а сад порсзног оврховодитеља у Сребреници, који се је потрудио да посјетн светосавску школску забаву овдје, и Ђорђије Јовановић писара овдашње политичке општине. Обојица поменутих, не само што су посјетили светосавску забаву, н даривали добровољне прнлоге сиромашној школској дјеци, него су и исказ добровољних прилога изрубрицирали и у исти упнсивали имена дароватеља. Тако нсто изјавио је задовољство и Недјељку Миладиновићу бившем ученику овдашње нпсоде, којије спјевао нјесму „Добар духовнп пастир" (посвећено госп. нопу Ристи Поповићу из Кравице), пожељевши му од Бога здравље да и у будуће својим: младим нјесницама врлине слави и племенита чувства буди у своме срнском роду. Док се је народ искупио у школску дворану, стојао је на ногама за по сата Васа Ерић начеоник овдашње политичке општине и по старјешинству посађивао прво свештенике, па онда одборнике црквене и политичке општине, а затим старце и старице народне. Па и пошто је забава отпочета ако је дошао који од постарији људи, он је устао и нудио столицу на којој је сједио, баш онако с осјећањем пооожним као кад слави своје крсно име у својој кући. Ма да није имао прилике да коју годину проведе под шљеменом школским ипак је не само овом приликом, него и сваком другом гдје се ради за онште добро и показао;

да је узвишен умом и честит карактером, и да умије зрело, поштено и узвишено мислити о својим и друштвеннм приликама. У Еравици 29. јануара 1893. Р. М. Истини за љубав. У цијењеном листу „Босанско-Хрцеговачком Источнику" од године 1892. свеска ХП. изишао је опис манастира Липља од свештеника бистричког Јована Новаковића, у ком се ј е исти дотакао и овдашњег сликара Павла Цвјетковића нашег грађанина. Ми нећемо испитивати шта је руководило свештеника Новаковића да на онакав начин оцрни једног умјетннка, који је већ преко 20 година међу нама, и који од свог сликарског заната издржава себе и своју породицу; јер кад би то нзносили онда би далеко отишли, само можемо рећи: да је у овој ствари свештеннка Новаковпћа распалпла виша лична мржња, него што је он то хтјео учинити, јер збил.а овој је општини познато да је свештеника Новаковића Пзвао Цвјетковић, ради нреговарања о иконама у манастиру Липљу уврпједио, али свештеннк Новаковић требао је законитим путем Павла тужнти и тим начином себи задовољштнну придобити, а не на онакав начин убијати рад, угл-ед и опстанак не само Павлов, него и његове породице. Павао Цвјетковић правио је иконе у нашој цркви, којима нема никаква приговора и које служе на потпуно задовољство општине н парохијалног народа, те које су и неки вјештаци као умјетност признали. Оно пма у нашем српском народу пословица: „каква плата онака и радња", према томе ако Павао случајно није најбоље иконе у манастиру Липљу сликао, то је знак да није био наплаћен, јер сваки заначија кад се погоди пита „од каквог ћете материјала и од колико цијене желите да Вам се ствар направи" по овом не може се Павлу рећи да је он слаб сликар, јер како се ђе погоди онако н направи. У Бањојлуци, у фамилијарним кућама има Павлових икона, које бп се сваком вјештаку допасти морале, али за такову поједину икону наплатио је Павао ио 4—5 дуката, за то се никако не може рећи да је Павао преварант и невјешт у свом еликарском послу. Ушљед тога молимо славно уредништво „Еосанско-Херцеговачког Источника" да ово не-