Босанско-Херцеговачки Источник

В.-Х. источник

Стр. 'ј!

немарно у н.ему стоји, било чинима, који нијесу н.ега достојип. Мени је мучно било изустити ове ријечи проклества, али божје су то ријечи, па пред њима морам и ја н спак да главу преклонимо! Па имајући све ово пред очима, хоћемо ли, драга моја браћо, хтјети ца будемо немарни према цркви светој, хоћемо ли хтјети да стојимо у њој као што светињи не приличи ? Не и никада. Него знајући, да је божја ријеч пепромјенљива и да преступање заповијести божје прије илп послије бива тегако кажњено, ми ћемо долазити свагда у цркву и владаћемо се у и.ој, као гато нам Вог заповиједа и као гато нам у томе безбројне примјере дају наши стари, побожни Срби. Тијем ћемо се сачувати од оног проклества, хсојијем вјечна Истина пријети немарнијема иасирам цркве свете, а тијем ћемо доскочитн и многијем нашијем данашњијем друштвенијем невољама, јер, да кажем рнјечима сршкога Златоуста , „ми смо народ сиромагаан, снротиња је биједа највећа, а слободом закона, једнаког за све, упућени смо, да се сами за се, па и за то старати морамо, како савладати бпједу ту. Ма такво старање нагае за све то је нагае, све би нас заједио нагало на окупу онда тек, тсад бисмо марљиво слугаали слово божје. На слушању тога отимала би се све бол.е и боље она хришћанска мисао, оно свето осјећање у нас, да смо мп свн једна породица, једнога имена и порнјекла на милости божјој; као такви слагали бисмо се ми онда лакгае, и састајали би се у другатва и задруге, што потпомажу општу вредноћу, оптпту радиност свију, да свако радити може, да свако стећи може лакше, него гато могу учинити поједини; да нас ие мори очајавање код вдраве свијести, и руку, и ногу; да нас не ију једног по једног митари п камагницн некрштенн и

| крштени, и не продају нам у безцјен куће и њиве иагае, исисавајући и трогаећи сву спагу снротиње наше за своје послове и свој иапредак. Вило би ту онда и нас: и штедионнца, и друштва радиности, и општпнских магазнна, и задруга работничких, и свега п свачега, да не бисмо досппјевалн, као што доспијевамо данас другоме на врата. Иметак наш подизао би се, и с њиме и опште благостање свију нас, па би и свакоме појединоме од нас, у ошнтем добру свију нас, онда бол.е било! Е, хсаж'те ми сада, куда би за пауком слова божјега таквим путем путујући, доспјели онда мн? . . . Како би друкчије било, кад бисмо ми марљивије долазили у цргсву па слушање слова божјега!Ту бпсмо ми све већма и већма јачалп у смпрености хригаћаиској чујући, катсо се гордима противн Господ и ублажава шпптету духовпу; и радије бисмо онда попуштали један другом, и раднје састајали се на опгатем олтару цркве, народа, кад бисмо поред порастјеле своје снаге у врлинп тој хришћанској, поштопалп боље један другога. Па каж'те сад сами, таквим путем путујући за науком слова божјега, куда бнсмо ми доспјели онда ?" '). Послије ове златпе поуке, дај да завргаим. Црква нам света казује данас, да Христово васкрсење аггмм погот^к ил не» сеси , те додаје молитву Исусу Христу: И НДГК 1М 31МЛЧ СПОДОГСИ ЧИСТК1<И Г К СЕ^ДЦЈ/И-К ТекЕ слдвити, да и нас удостоји, да Га можемо чистнјем срцем славити. Ми смо се ево у приличном броју састали -данас овдје, да прославимо Христово васкрсење, и ја вјерујем да сви то радосно данас чиннмо. Али потпуна ће та наша духовна радост моћи бити и чистк1.и'к сердцелгк мп ') Епиекопа Теофана ЖивковиГш. бесједа на ваведеније св. Богородицв (ПроповЈедник, стр. 330—331).