Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 214
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 6
ћемо то моћн учинити само тада, ако ми будемо славнлп Христово васкрсење кроз сву годнпу, а не само даиас. Света црква сматра, као што н јест, данашњи празник првијем и главннјем између свију другијех празннка, те да би вијерпи сииови љепп моглн одавати овоме празнику оно поштовање, којега је он као праздникок г к прдздникт^. и торжестко кгк^Ту торжсстк^к достојан, она је ваконом одредила, да му се успомена има славити сваког седмог дана у седмици, дакле сваке недјеље. Овај је закои свет и непромјенљив, јер је божји закон (Исх. 20, 11. Кол. 2, 16). и ко га тачно и ревносно пе извршује^ тај не може казати, да се од Бога удостојно, да потпупо чисткмги сердце/нт* славп данашњп празник. Па ето и за то, драга браћо моја, поред осталога, што сам до сада казао, ми морамо настојати, не само о велшсијем годовпма, него и сваке недјеље да се пскрено и ревносно одазивљемо гласу цртсве, кад нас на молитву
зове, н да побожнијем нашнјем стојањем у цркви одајемо јој оно поштовање, које јој прнличи, као божјем дому и као мјесту, у којем се приноси за иас жртва умилостивл.ења. Опијем мн ћемо се удостојити, да чистмдгк сердцелгк како данас, тако и сваке педјеље, молсемо у пуној духовној радостп славнти почетак нашега спасења, Христово вас.крсење. Овако радећи, ми се можемо са пуио поуздања у Вога надати, да ће благодат Његова обилата бити над пама и над народом иаганјем; да ће се хрншћанска љубав и сталии мнр међу нама утврднти да ће нестати црне неслоге, која нас од Косова до данас ево гони и тамани, и да ћемо свијетли данашњи велики дан сваке годпне то сретније и задовољније дочеки вати. Амин.
У Задру 1893. године.
Никодим,
11а гробу
0)
блазкено-почившег узор Стевана
Кад-но ропства облак густи, Српско небо скрио бјеше; И душманн кивнп пуети, Све што ј' српсгсо срушит' хтјеше. Са тугом си тад' у душп, Глед'о патње рода свога; Ђе с' сузама Србпн гуши, Од зулума бијеснога. И кад народ већ у ропству, Очајават' тужан поче; Као звјезда преодница, Ти му бјеше добри оче;
Србина проте сарајевског, Баковића. 1797.-1893. | К'о служптељ светог храма, Добар пастир стада вјерна; .Утјеха је била сама, Свака твоја рјечца смјерна. Тјеншо си проповјед'о, Разгонпо с' срца тморе; Са насладом свако ј' слуш'о, Очпнске тн разговоре. Спосио си све теготе, Неуморно служећ роду; Избављао и животе, Пушћо робље на слободу.