Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

законито вјенча. Погледај још и 46. правило Василија Великога. У осталом оди дају савјет тој женн и предлажу, да се не веже са другнм, него да остане у уздржљивости и да очисти свој гријех кајањем. И војнику, који се поврати, оци су допустили, да може, ако хоће, позвати к себи своју жену, која је пошла аа другога, и којој треба опростити, јер је изгубила била паду у повратак свога мужа ; исто тако треба да добије опроштај и човјек, који је ступио с њоме у други брак. Кад је то тако, може ко запитати ; Зашто горње правило говори, да жена, како човјека, који се удаљио од своје жене, тако и жене војника чине прељубу, кад ступе у брак са другима приј е потпуног увјерења о смрти својијех мужева; а послије одређује, да се да опроштај жени војниковој и ономе, који се везао с њоме другијем браком? Ријешење: Велика је разлика између жене војникове и друге. Јер ирва, поштојојје војно отишао на војску, мисли на смрт његову, као што и ово правило, говорећи о војнику, каже од ријечи до ријечи ово: но овдје је могуНе имати неко снисхођење ирема таком поступку, т. ј. жена ивгубљенога војника удостојава се снисхођења услијед веИе, вјероватности, да је њен муж умр'о, као што прописује 31. и 36. правило Василија Великога. А друга не може истицати тако што; јер је од онога самога дана, кад се муж удаљио из њеног дома, знала, да се удиљио не знајући гдје ће бити, и по томе није достојна снисхођења. Поврх тога може ко запитати: Пошто брак, који је закључен између слободне жене и човјека, кога је његова жена оставила, не вриједи, какав је основ, да не ступи у брак с другим мужем, кад није знала за први брак човјека, који је остављен? Ријешење: Неки су говорили, да је та жена, и ако услијед невнања није учинила прељубу, допустила блуд, и да се као блудница подвргне епитимији по правилима о блудочинству, и да по томе не треба да ступи у брак, јер се налази ван ограде црквене. Оци, рјешавајући и то, казали су, да, — премда је то блудочпнство било, но пошто та жена није на блудни начин везана, него законито са онијем, кога је жена оставила, — не треба да буде подложна епитимији, као блудница, него треба да се удостоји црквеног опћења, и не треба јој бранити да ступи у нови брак с другим. А да не би изгледало, као да подстичу жене на нескрмност, кааади су, да је

боље, ако буду живиле у тишини; јер и ако су згријешиле по незнању, но из обзира на њих саме, тај први брак, који не вриједи, ипак се држи за први брак, и оне не требају да ступају у други брак, ако неће да потпадну под епитимију двобрачних. — Још ће ко запитати: Хоће ли добити снисхођење, који је по незнању узео жену војника? Ријешење: Са свнјем; јер кад незнање иде у прилог жени, то далеко више треба да је прост од осуде муж, који је узме, јер он није ни морао знати за то. — А шта онда, кад војник неће да узме назад своју жену ? У томе случају поступаће се по одредби правила; али кад је неће да узме и жена остане живити с другим мужем? Ријегиење: По повратку војника други се брак одмах раскида, и ако је војник хоће да узме, има право да то учини, а ако не, не треба да живи ни с другим мужем. Још јасније: Ако продужи живити с другим мужем, онда није достојна снисхођења, него је треба кавнити као прељубницу. Јер по ријечима отаца, онима се даје опроштај, који су оставили одмах други брак и признали гријех својега незнања, а никако онима, који се противе и воле да чине прељубу. Тако говори правило. А грађански закон, т. ј. 3. глава, 7. натп. 28. књ. (Василика), то је 117. новела Јустинијанова, говори, да жене војника, који су у рату или су уписани у војничку службу, и другијех, чекају на повратак својијех мужева, ма колико времена прошло; па и кад добију писмено увјерење о смрти својијех мужева, да чекају још годину , и послије тек допушта им се брак са другим људима, и више га не треба раскидати. У осталом 22. новела Јустинијанова, т. ј. 5. гл. 7. натп. 28. књ. (Василика), одређује, да жена или муж чека тгет година , ако би које од њих било заЈжбљено , и не би се зпало да ли је живо; а кад мине 5 година, да могу ступити у други брак. Прочитај ту новелу, као и 33. новелу Лава Мудрога, у којој је одређено, да се не раскидају бракови под изговором ропства, и лицу, које је остало слободно, не допушта се, да улази у друго супруштво; а ако се и свеже с другим, то лице, које се вратило из ропства, има право опет призвати к себи свога друга и растргнути други брак. И тако кад правило одређује све, што смо горе кааали, а закони прописују, што је овдје сад написано, може ко запитати: Чега ћемо се ми држати? Ми одговарамо: И онога, што је