Босанско-Херцеговачки Источник

Св. б Б.-Х. ИСТОЧНИК

у правилу, и онога што је у законима, свакога у своје вријеме. На основу правила иожемо да н&зонемо ирељубницама жене, о којима говори правило, т. ј. које ступају у брак с другима, прије него што су добиле потпуно увјерење о смрти изгубљенијех својијех мужева; а то исто прописују и новеле. Но жену војника, која је ступила у брак против проппса новеле, ми не удостојавамо снисхођења, као што не кривимо жену, која је поступила по одредби новеле. У осталом кажи, да мужеви свију у опште жена прељубница имају право, да по своме повратку опет приме к себи своје жене, а не само војници, по гласу речене 117. новеле, која је у изводу смјештена у 3. глави 13. натп. ове збирке. А пошто правило ништа не одређује односно заробљеника, а споменута Јустинијанова новела одређује, да лице слободно треба да чека пет година, и послије тога да може без сметње ступити у други брак, којој одредби са свијем противрјечи 33. новела императора господина Лава Мудрога, говорећи у опште, да онај, који је бпо заробљен и вратио се, има свагда право да призове к себи свога брачнога друга; то гледајући на ово реци, да је наредба Јустинпјанове новеле изгубила силу, јер је замјењена споменутом новелом госп. Лава Мудрога. При томе наилази на противрјечије у претпошљедњој одредбп 13. главе, 37. натписа, 60. књиге, гдје се говори: Ако жена добије лажну вијест, да је муж који ју је оставио, давно умр'о, и повјеровавши томе гласу, без обмане ступи у брак с другим, не подлежи казни; но реци, да је тако писало у Дигестама, а сад да је измјењена поменутијем новелама" 1 ). Касније се црквена пракса одлучила за пет година, кад човјек никаква гласа о себи не даје. Ово је, као штосвједочи Мапуило Малакса 2 ) ријешио сабор, који је држан у Цариграду 1554. и одредио, да буде у будуће право и закон у великој католичкој цркви 3 ), Грађански законн данас ишту, да супруг који је остао, ако жели ступити у новп брак,

*) „Правила" ВМп Ш., стр. 574. и даље. ®) У своме помок. гл. '229. 3 ) б'.ум(а у.хс 7б|1,:|10с тсарх тг ; с у . у .\) оХ \ у . ц ^ јЈ.гХаАгј5 гххХгјаса;. Х1паћтап: спом. дјело страна 766., примједба 5).

Стр. 219

ваља да докаже, да је изгубљени брачни друг заиста умр'о, или ако не може доказати, да моли прије, да суд прогласи смрт његову, као што то бива и онда, кад се тражи прави власник и нашљедник каква имања илп дужник због употребе и уживања некијех ствари или некога посједа. Опћег грађ. аак. за цар. аустријску § 24. гласи : „Кад се породи сумња, да ли је одсутни још у животу или није, тада се замишља његова смрт у овпјем приликама: а) кад је прошло осамдесет година од његова рођења, и мјесто његова пребивања већ десет година није познато; о) без обзира на вријеме од његова рођења, кад се не зна за њега пунијех тридесет година; в) кад је у рату тешко рањен, или кад је био на лађи, која је пострадала, или близу које друге опасности по живот, и од тога доба за три године не зна се ва њега. У свима овијем приликама може се тражити и предузети проглас смрти, пазећи (§ 277.) на оно, што је одређено". А § 277. одређује ово: „Тражи ли ко, да се' судски прогласи смрт одсутнога по ономе што закон одређује у § 24., то има суд најнрије да именује старатеља одсутноме; за тијем преко новина и власти, да га позове едикгаом 4 -) уз припомену, да ће га суд, ако се пе јави за годину дана или на други начпн не обзиани суд о своме животу, за мртвог прогласити". Проглас смрти бива: а) на основу смртног листа или на основу снједопбе од стране позване власти, да је дотични супруг претрпио смртну казну; 6) на основу сумње да је у животу, кад је правно и законито изречена; в) на основу исказа од стране свједока, за које је посебни поступак прописан у дворским одлукама од 28. повембра 1825. и од 17. фебруара 1827. Но с тијем, што је проглашен одсутни супруг за мртвог, није још дано право другоме присутноме, да ступи у нови брак. § 112. каже: „Сами свршетак времена, послије кога § 24. одређује, да се прогласи смрт, и за које је неки супруг одсутан, не даје још другој супрушкој страни право да мисли, да је брак раскинут, и да може у други брак ступити; кад пак ово одсутство таке прнлике прате, којенемају никаква основа, да се сумња да је одсутни умр'о, тада се може код суда онога котара, у коме станује супруг, који је остао, тражити судска изјава, да треба одсутнога за мртва држати и брак раскпнути". 4 ) Едикт је јаван аваничап позив,