Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 220

Е-.Х. ИСТОЧНИК

С». 0

— Ако још није постављен старатељ, да пронађе човјека, кога је пестало, н одсутнн се не јави за годпну дана по § 277., онда наступа одредб* § 113., који гласи: „Послије ове молбе поставља се старатељ, да тражи одсутнога, и одсутни се позива едиктом, који се јавно увршћује у новине, по потреби и у стране, да се кроа годину дана јави, са додатком, да ће едикт, ако се за ово вријеме одсутни не јави, прогласити смрт". § 114. поменутога грађанскога законика каже: „ Ако је то вријеме прошло без успјеха, то треба на поновну молбу супруга, који је остао, поставити одвјетника, или другога човјека, који је правичан и који рааумије, да брани брачну везу, н да се по свршеној расправи ријеши, да ли да се молба уважи илн не. Допуштеље не треба странци одмах објавити, него предложити, да га потврди највиши суд". — За војничке особе вриједи војнички суд по дворској одлуци од 4. октобра 1803. 1 ) аа покрајине, у којима конзисторије не рјешавају брачне парнице. Ма које вјере био супруг, који је остао, има право да иште, да се мртвпм прогласи његов друг, који је толико времена 2 ) одсутан, и да му послије тога позване власти допусте ступити у нови брак. Само се по себи ра8умије, да духовни суд не може прогласити некога за мртвог, већ може само допустнти, да присутна страна ступи у нови брак, пошто се докаже, да је одсутни супруг умр'о или погинуо. Код нас тече поступак у главноме онако, као што прописује грађански законик за краљевину Србију. § 95. овога законика говорн: „Ако би који супруг или у ропство пао, или би по своме дјелу са знаљем власти куда отишао, пд би га нестало, нити би се доказало, да је са злом намјером супруга свога изневјерити хтио, и куда тумарио, онда ће оставшп други супруг тек по истеку пуних 6 год. од времена одсуствл друга свог моћи дати молбу духовноме суду поради разведења брака свог, који ће суд, почем и средством новпна, и иначе средством земаљскнх властн, отсуствујућег потражи, и овај се за једну годину не нађе, нити му се јави или предстане, к рааведењу брака приступити, и

') Иопор. К. Киитапу опом. дјело § 90. ') По каноп. вборницииа од веће вриједности (номоканон н»тп. ХШ., 2.; Армепопул кл.ига IV. и т. д.) и во давнашњој пракси наше православнв цркве, жта година.

остављеној страни доапољење за други брак дати. Но при свем том ако се послије оваковога дозвољења и закључења другога брака супруг отсуствујући поврати, пма власт друга свога, ако хоће, у брак узети, ако ли не ће, а он добија дозвољење са другии лицем у брак ступити' као што ће то у првом случају добитн и онај, који је иначе невин, нашавши се са супружником овога, у брак ступио и с њим живио". Ради карактеристике спомињемо, како овај предмет расправља обичајпо право јужних Словена. Често је било н. пр. у Војничкој Граници, да је жена ступала у брак аа живота свога првога мужа, аа кога је мислила да је умр'о. У недавно вријеме сви су готово народи Војничке Границе учествовали у рату аустријскоме у Италији и многи су војници, који су били тешко рањени, пали у руке Талијанцпма, који су их држали код себе дуго вријеме као болнике или заробљенике. Њихови другови, који су се вратили у отаџбину, тврдили су, да су их видили, кад су на бојном пољу погинули, а сами војници, за које се ниолило да су умрли, никаква гласа нијесу давали о себи. Било је међу њина и такијех, који су остајали по 15 година у туђој земљи, не јављајући родите.т.има ништа о себи. За таке се ногло мислити, да су унрли и на тај су начин могле многв жене у Војничкој Граници ступити у други брак за живота својијех мужева. Вриједно је да споменемо овдје нешто, гледајући на вриједност другога брака, о народном суду у Лици. Први муж неке жене, враћа се к њој годину дана послије њеног другог брака; но сеоске старјешине одлучују, да жена треба да остане са другим нужем с тога, што 1е с њиме инала дијете, а с првијем никад. — Другн случај : Жена, мпслећи, да јој је муж умр о, инала је везу с другим човјекон, с којим је и дјецу рађала. Кад јој се муж повратио, она је побјегла овано у Босну, и тада је он добио право, да ступи у други брак. — Исто су тако у Херцеговини и у Црној Гори допуштали, да ступе у брак и жене нужева, који су оставили свој завичај, и кроз дуго година нијесу дали гласа о себи. Ако се послије муж повратио у своју домовину, то се у своје вријеме и њему дало право да закључи други брак. Такш је обичај и у Бугарској. Бјеше случајева, да је првн нуж примио назад своју жену ваједно са