Босанско-Херцеговачки Источник

Огр. 202

Св. б

(растове додопске и пророчпште делфијско), аугуре („званичне лажљивце римске империје"), ауспиција (обстев е! а1ћев), харуспексе, — колико има у нлша мушке озбиљпости и праве божанске истине ?! Видјелн смо праван плод идеалистичког пантеиама и мнстичког политеизма, лаж, мађије и мантика бијаху пусте формуле или средства за пријевару и обмане. Пелпја животом плати, шћери његове сас]екоше га и скуваше у мафијама. Сократ^ велики грчки мудрац, постаде жртвом предрасуде. На ломачама сажижу пуно невиних жртава, тобожњих вјештица; а Дндије Јулијан (193.), да се одржп на престолу против Септимија Севера, пита за савјет мађионике, коље и жртвује пејаку дјецу, иеби ли из утробе шихове нредпидио какова га чека будућност. Ето докле је могло допријети тагате празновјерије! А аар није матеорски камен у старо доба био чудо, ког су звали „ТВаЉуПе" т. ј. камеи с душом, на којем је стајао престо надземних духопа, и нијесу ли зар Римљани држали, да је такав камен вјеспиком највеће несреће?! Међу празним парадоксама древних времена наћи ћемо „камеи мудрости" (1арж рћИоарћогиш, тарз^епиш шткН). Оваким каменом могао је човјек претворити просту ковипу (олово, коситар, бакар, гкожђе и др.) у чисто злато, лијечити све врсте болести, продужити живот, одржати здравље, љепоту и младост. Алхимија била је позната већ у првим вијековима у Египту, бујна фантазија орнјенталних народа даде јој јачи полијет, а већ у V., VI. и VII. вијеку 8анимаше она у велико Грке и Египћане. Из Грчке пређе у Арапску, а одавде и ив Грчке доспије даље у хришћанску Европу. У времену од XIII. до ХУП. вијека позната је алхи-

мија већ свима и свакоме. Вијаше окупирала све сталеже и нашла заштите у палатама владалачкнм. Овакав да речем дјетињи посао, по рачуиу празновјерног народа, није био на одмет, јер тада неби били Рудолфа II. звали њемачким „Негтезош Тп8те§181от", који је тобоже послије своје смрти оставио 4760 килограма 51 декаграм репродуциранога влата и 3360 кгр. 36 дгр. сребра. Савременпци знаду и то, да је дармштатски ландграф Ернест Дудвнк ковао дукате од олова н хеске специјес-талнре (1717.) од сребра са натписом „81с Бео р1ас1п1; 111 1гИт1аТтшЈшв", а цар Фердипаид III. од 1 г / 2 кгр. живе репродуцирао је чисто суво злато. Лијепе ли вјештине а примамљнва заната! — Па имали ту чуда илн мађије какове? Нема, него је то нешто сасвпм треће. Алхимисте у.-шмали би за своје експерименте скоро увијек живу и олово, јер те ковине топлином извјетре се (оксидују), па тад ннје требало ништа друго него присутнима очи заварати н у чинијицу под ретортом пустити но који комадпћ злата. Иека когод дапас покуша тајну и чудотворну силу алхимије, кад је химија (т. ј. кемија) као знаност изнашла да су ковипе елементн, па да не прође као њемачко тз. „херметско другатво". Шта је у исгину „камеп мудрости", из чега је саставл.ои н како се прошводи, то је све покривено мистицизмом и лажннм бајкама, а кад се оне очисте, остаће увијек само толико разлога, да можемо отворено рећи, е је „камен мудрости" лаж и пријевара. Па ипак поред свега тога вјеровало се осим горе споменутога, јога и то, да се црвеном тинктуром такова чудотворна камена може пзлијечити свака и најопаснија болест, а од изнемоглих стараца и старица начинити момке