Босанско-Херцеговачки Источник

с *р. 234

170. Нн један народ не може се ни замислити као велик и достојап спомена, ако његов политички живот не покрећу и не подпжу религиозне идеје, и ако се тај народ не труди, да те идеје вјере усаврши тако, да добију израз од општега уважења . . . 1'апке, велики историчар. 171 Љешпа нада освјежава оне народе, што одушевљавају се истинитим осјећањем вјере, који су у свима околностима своје политичке историје вазда остали вјерни побожним размишљањима; а та нада никад не освјетљана онај народ, који се са свим ода саможивости и мате-

ријалним користима, који је изгубио сву пјсру у какпу будућност, који живи без Бога. Народи отиснути у понор невјерице, падају у анархнју. . . . Дрежр, др. медецине, др. ирава. 172. Човјек је тамно биће; мало зна о свијету а мало и о себи самом; оп незна, од куда је и куда иде. г ете 173. Тако дјелај да се Вогу уио. добпш. Ј, Плашон. Биоград, 1889. г. ПрикЈПИо: Милош С. Анђелковић, свршени богословаи, биоградског сјеменшпта.

—~ ч 0 старинској књизи 7 коју можемо иазвати: Зборник бесједа, илп слова пренодобнога оца нашего Јеврема Сирииа. (Наставак). бесноме, и као пгго су мпоги начини гријешења, тако су п миога мјеста грјешницпма за мучење. Којп од вас на ове ријечн могу имати сузе покајања, сузе побожности, пека заједно плачу са мпом, јер ја благословена браћо моја, поменувши онај жалосни призор разлучивања, немогох отрпљети, а да не заплачем. Дакле, прн оном страшном часу обавиће се пошљедње разлучење и сваки ће отићи иа своје мјесто, из кога се никада вратити неће. И ко може бити тврдокорна и камена срца, а да пе заплаче сад, кад помисли иа онај час, кад се разлуче еппскопи од епископа, спештеницн од свештеника п ђакони, калуђери од калуђера. Тада ће се разлучитн цареви и заплакаће и поћерани ће бити као марва, тада ће узданути кнезови и богати и немилостиви. Обзираће се натраг, алп неће добнти никога, ко би им помогао, јер нијесу никога ни помиловали. Тада ће с тугом бити

Слово 206. 0 „ сиасењу и иокајању". О христољубиви, како вам много говорим ц не отежава ми се. Најпослије тешко свима, који држећи се лажног, а цркви противиог учења изађу у онај страшни дан, јер ће се истим помрачитн и горко ће се снуждити и заплакати, када буду чули онај тужни одговор: „идите од мене проклетн"; други ће чути: „нек се прате грјешници у ад — пакао" ; једни ће чути: „заиста вам кажем: не позпајем вас, оступите од мепе, који сте чинили безакоње"; завадљнвац ће чути: „узми своје и иди"; другн ће чути: „свежите му руке и ноге, нзнесите га н баците у пајкрајњу таму"; други ће опет бити повезани као коров и бачени у пећ зажарену, да се сажегу. Јер, као што су многостручне врлине, да се добије спасење, тако су многостручни и станови за праведнике у царству не-