Босанско-Херцеговачки Источник

6л. & све нестаје, тај дух труди се да познаш: „то је Ведики Једини". Варуна 156. Ништа се не може знати; ништа се не може научити; нигата се не може освједочити; чуло је ограничено; ум је слаб; живот је кратак. Анаксагора. 157. Један је само Бог; он нема никакве слике с тјелесном формом човјечијом нити сумисли његове као наше, који управља васељеном без сметње по разуму и увиђењу. т ,, „ 1 ј ј ј -> ј Ксенофан. 158. Ни један смртни човјек није никад и неће никад скроз познати Вога п васељену; јер заблуда је притисла све и сва, и ми пе можемо бити увјерени ни онда кад ухватимо баш саму истину и савшпенство. г/ , ,, 1 Ксенофан. 159. Човјек ма колико био учен и побожан није увијек вјеран тумач путова Вожијих. У рјешавању, да ли се иека философска докторина слаже с атрибутима божанским, ми смо и сувише вољни да судлмо о тим атрибутима по ограпиченој и несавршеној мјери нашој, заборављајући д<1 је наш јкдини задашак да на1>емо, да ли је докгаорина истинита. Ако је истинита, онда је у слози с Вогом. Дремер (ист. умн. разв. Евр. кн., 11. стр. 277.) 160. Још није прона |јен крајпи узрок ствари поред свега колосалног папретка... Како постаде материја — предуслов за монеру — и како постаде оиа радња, онај нагоп у овој матерпји, па 8а тим у најнижем органнзму, који матернју гони ка усавргнавању, н дође до те усавршености, која је учинила да из најнижега бнћа постаиу највиши облици животпњски а с тим и човјек? Колб, стр. 22.

бтр. 233 161. Ваљало би да људи своје наклоности потчињавају религијп, а они се старају, да религију својим наклоностима потчине. Лајбниц. 162 Све што је ван искуства и што наше мншлење не може да ра8умије и схвати, неда се сазнати. Ту леже границе нашем сазнању и одатле настаје вјеровање. Кант. 163. Ннкад појмити не можемо суштину, матернју и силу. Рајион 164. Нп фнлозофија ни морал никад не могу у народу замјеиити вјеру. Библија је књига тако велика садржином, да она вшне него икоја књига даје грађе за размишљање о дјелима људским. Гете. 165. Вог има впше љубави него што је н највећа кривица човјекова. Ленау. 166. И баш најодличнији људи осјећају потребу вјере највећма, јер опи најживље и осјећају уске границе нашега људског разума. 167. Савјест без Бога, то је суд без суднје. Спјетлост савјести није нншта друго до одблесак божпје ндеје у души човјечијој. Угасите вјеру у Бога и у дупш човјечијој настаиуће ноћ. Ламаршен, историк и пјесник. 168. Порнцати сваку вјеру зато што нисмо моћин да сазнамо све, то је као кад не бисмо хтјели употријебити иаше иоге, него их пустили да пзумру у лпјеностн за то гато немамо крила. Лок, философ. 169. Има јсдан Бог, једна жива света воља, ма колико да је људска воља колебљива; изнад времена и пространства вије једна најузвшнеинја мисао. Шилер, велики ијесник.

Б.-Х. ИСТОЧНИК