Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 239

потомства пам; ми Ти овијем као своме најве^ем добротвору, на великом дару, на осјећају, из хсојег је ионикао, најтоплије благодаримо изливом сииовске, чисте српске л.убави и високо-поштоваша! Ми Ти добри п будии оме, желпмо од Господа Бога, да још дуго у крјепку здрасл.у п задовол>ству пожиниш, у своме дапашњпм достојанству, на дику и [четврти лист у оквиру тробојиом] славу Српства и његових аманета, на понос наше свете православие вјере, како би дочекао успјешне и по Српство п Православље корнсне плодове Твојега великога рада. Слава Ти оче! Слава! Живио! Српека православна црквено-школска општина у Бос. Градишци на Цвнјети 1893. год. предсједник: Васо Видовић, с. р. чланови: / помоћни: редовни: Стојан А Суботик с. р. Стоић Петковић. с. р. Никола Цвии"ћ, с. р. Петар Попови+1, с. р. Дако БраиК с. р. Давид СабљиЂ, с. р. Ђуро А. Бошкови!), с. р. "Борђо Ђурић, с. р. Носта Васи^, с. р. Перовођа: Симо Малић, с. р." * Ова спомсница, на четири лисга јакога хсартопа, чистом и лијепом штампом, у тробојном оквиру, златним иотезима раздвојеипм бојама, израђена је врло брпжљиво, а увезана је у двоструким капцима. ЈГрви (унутрашњи) капци увезанн су у свнлу плаве боје, а другп (спољашњи) у кадифу (сомот) црвене боје, дочим је текст оштампан на бијелом картону, те тако сачињавају српске народне боје: црвено, плаво п бпјело. На средини спољних капака из двора уметнута су парчад плаве свиле

са оштампаним мотом Змајеве и Његушеве пјесме извађеним. Предсједиик г. Васо Видовић са чланом општине г. Петром Поповпћем, пред пленарном конзисторијалном сједницом, по примитку закладне своте од 9000 фор. у банкнотама, уручио је Његовом Високопреосвештепству прпзианицу и ову споменицу уз неколике ријечи, којнма је дао топла нзраза највеће благодарности српске општине и народа вароши Вос. Градишке. Г. Видовпћ изговорио је то неколико ријечи са родољубивим жаром, потрешено, да се врло добро примјетило е је толико узбуђен, да му је чисто и ријеч у грлу запињала, те су више црте лица и очи говорили и казале, него ли је у тај час био г. Видовић у стању ријечима рећи. Његово Високопреосвештенство одазвало се у кратко од прилике: „Хвала општини, хвала народу на изјавама и овој споменици; но најприје хвала Богу, што мн је дао толику милост, да у Његовб свето име, а на корист св. вјере православне и просвјетни напредак народа српског, могу од мојег срца радо и драговољно да жртвујем тштеним радом, чистом савјешЛу и мојом великом шшедњом своју очувану готовину мојем српском народу и његовој просвјетн. Ако моје закладе постигну цијељ, ради које их и давам, ја ћу н у гробу срећан бити. ТПто ово овако чпнпм, чипим из чисше љубави ирема вјери ира^едова, ирема народу сриском, крема дјечици — нашој уздапици. ДЈецу треба васпитати да буду понешена ва својом светом вјером православном, да буду морална, да буду прави и честити синови сриског народа, а таква могу бити тек онда, ако буду религиозна; само у вјери чирет, у моралу јак човјек, може да истински љуби н ради стварно и дјелом у корпст својега народа и своје домовине! Нема