Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 240

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

користи нашем па ни једном народу од оних чланова, који се само језиком размећу ! Нама треба мудра, иашриотска рада, а не иразна говора! Идите и повдравите Градишчане и понесите им уа мој благослов и моје жарке жел>е: да их Бог благослови и умудри, како би свој подмладак васпитали религиовно-морално, да буду прави синови по срцу и дјелима своје свете вјере православне и народиости српске!" ■ За тијем је пречасни прото г. Давидовић, као бивши прото и парох Градишки, узео ријеч, и у подужем говору надовевао своју и општинску захвалност на основу ријечи г. Видовића нагласивши: како он, као велики поштовалац српоке градишке општине, ганут доброчинством Његовог Високопреосвештенства, а у осјећајима ва народни напредак, топло благодари напомеиувши: да народ српски никад није могао мислити, да ће у Његовом Високопреосвештенству г. Николајевићу наћи тако узорна, тако велика добротвора и правог српског родол.уба. Говорннк жели да добротвор још дуго на корист вјере право* славне и народности српске поживи, и за живота види и ужива знаке поштовања, којима ће га нараштаји узноситн; жели, да Бог прими, кад се Његовој светој вол.и прохтје, нашег узорног Митроносца у своје небеско насел.е, а натем срчском овоиредјелном народу дарује оиет владику, који Ле бар у иола имаши тако чисто и узвигиено родолубље и велику ериску душу , каква је изобилна врлина нашег узвишеног старца и владике, и да тако часно и поштено, мудро и обазрнво руководи послове православног српског црквеног и народног живота у овијем покрајинама. Пошто је говорник свршио, Њ. Високопреосв. благоизвол.ело је рећи му: хвала! па је онда надовезао: „Ето видите, ко се могао томе надати кад бијах у младо доба. Али хвала

промислу! Његова је света вол>а. Само знам, да свагда бјеше и јесте у мени јака љубав вјери православној и народу српском. Што је то у мени, нека је хвала кући мојих блажене успомене родител.а, који ме у томе правцу васпиташе. И одиста, нема бољег, него што је ираво домаЛе васиитање. Па, тако и ви, васиитајте у тим осјећајима и правцу вашу дјецу, и онда ће бити код нашег српског народа стварног и кориснога напретка; иначе не!" Нослије овога, општинскп изасланици удаљише се, а коисисторнја настави свој званичан посао. * * II. Заклада српско православнај школи у Петровцу од 2500 Фор. У својем канонпчном путовању по простраиој дијецези, Његово Високопреосвештенство увјерило се, да је у Петровцу, гдје не бјеше српско-православне школе, народ жељан и чезне за својом школом, али, оскудица, мали број народа у тој варошицн, стајаше томе на нуту. Петровачка сриско-православиа хд,рквена оиштина бп обрадована изјавом Впсокопреосвештеног Митрополита, да ће и тој општинп по могућности прнтећи у помоћ, ако општнна изради дозволу. Пошто је Висока Влада на молбу општине иетровачке, дозволпла да се у Петровцу мож<? отворити вјероисповједна школа, то је Високопреосвештенп господин Митрополит, испунио своје дато обећање тијем, што је установио и за петровачку школу закладу од 2500 форината. * На основу овога оиштина петровачка изаслала је своја два опуиомоћена члана: часног нароха госи. Косту Новаковића и трговца г. Раду Милановића, који су у ирисуству консисторнјалнога особља