Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 259

Ова је успомена тијем дража, што је она спојена самосвијешћу о пуној побједи над Турчнном, ко}и се већ налази у агонији. Ето зашто се црногорски соколови такијем појетскијем осјећањем односе према слављу, што прпређују и повивљу на-њ браћу Словене, да у црногорској престоници, скривеној међу горама, но која впсоко влада над морем и сусједнијем земљама, сазнаду своје братско јединство, и ту даду друг другу руку... „М. В."0 0 Ивану Гундули-ћу. У оно доба, кад на једном крају нашег несрећног али јуначког народа освануше горки и чемерни дани клете судбе његове и наступп тамна и мрачна ноћ живота његова а зубља просвјете народне упаљена још за славних Немањића, све више и више губећи свјетлост своју сасвим се угаси са потоњом искром слободе народне, тад на другом и ако маленом поче се развијати култура у нравом смислу те ријечи. Почетке овој новој култури налазимо најприје у Спљету и Хвару, а за тим у Дубровнику. Самим положајем својим Дубровник бјеше упућен на море, бродарство и трговину. Баш у оно вријеме, кад у осталом Српству бјеху најжалоенији тренутци, дубровачке дађе внсоко ношаху своју заставу по Јадранском и средиземном мору, Атланском и Инђијском океану. У овим трговачкпм ноходима наши Дубровчанн долажаху у додир с образованијим свијетом, а примајући у своју средину људе од науке н знања, завољеше и сами науку, те ради образовања иђаху у Италију, од куда се са стеченпм анањем враћаху у свој мили завичај. Са падом Византије њени образованији синови разбјегоше се по бијелом свијету, тражећи себи изгубљену слободу, те је многи нађоше у питомој Италији и слободном Дубровнпку. У Италији од ово доба стаде се са већом пажњом и озбиљношћу изучаватп дотле скоро заборављена грчка и римска књижевност., Ова обнова класичне књпге учинила је, те наши Далматинци писаху у почетку на латинском језику; но, кад италнјанскп пјесницн замијенише латннскп језик својим народнпм, тад и наши пјесници прихватише свој материнеки језик, који и даље брнжљиво његоваше, до данашњих дана. Језик им се, нстпна, у почетку прилично разликоваше од данашњег књижевног језика, али

у току времена, толико се ишчиетио и угладио, да, за цвјетања дубровачке књижевности, врло се мало разликоваше од овог*, којим се ми данас служнмо. Спољашњи облик дубровачко-далматинске књижевности био је већим дијелом класичан, док у садржини са поступним напретком њеним опажа се виша самосталност. Те на тај начин поред богаства и „златне слободе" одомаћи се у Дубровнику и књижевност, коју су за толико вијекова марљиво његовали вриједни му синови. „Ова наша малена ренублика п ако бројем бјеше незнатна ипак нам даде велик број књижевника, а међу њима људи од великог дара и духа, каквих нема ни у већим државама и многобројних народа". (Ј. Бошковић). Али најјаснија звијезда или боље рећи сунце на том српском небу, бјеше Иван Фрањо Гундулић. * Гундулпћ је рођен у Дубровнику 8. јануара 1 ) 1588. год. од анамените вдастеоске породице, чији чланови отправљаху често најзнатније послове у овој аристократској републици. Свршившп филосфске науке, одаде се на изучаваше римског и домаћег права са таким успјехом, да је доцније напредовао и у државној служби, у којој је још млад доспио до највишег мјеста у државн. У 30-ој години оженп се Ннколијом Снјерковићевом с којом имађаше трп снна и једну кћер. Старија му два сина дотјераше до великог положаја у аустријској војсци, а најмлађиШишко био је п кнез у републпци. Жена му бјеше врло образована, те се с правом да тврдити, да је она много доприиијела што се свом душом одаде књижевности, јер га доцнпје ријетко виђамо у државној служби. У његово вријеме дубровачка република бјеше на врхунпу славе своје, богаство скоро цијелог пстока бјеше се слегло у њеним ризницама; грађаху се величанственн дворовп и велељепни храмовп; подизаху се школе и лицеји; осниваху се научна н књижевна друштва, којима главни цил> бјеше, да његују књижевност. Једном рпјечи све му бјеше на руци, да покаже и развије свој таленат. У првим својим радовпма јавља нам се Гундулић с преводима, хотећи се ваљда тијем ') Пр новом календару.