Босанско-Херцеговачки Источник

Огр. 262

Св. 6

хтно нмкаква оићсља са Хришћанима. Пико се није надао да ће и кад покајати се. Мене није никако примао. У опште енештеннке није трпио. Свн напори и покушаји били су код њега узалудни. Једино моје религиозно понашање у опште, а нарочито према њему повратило га је. Послије првог нсповпједања преда-мном и моје поуке био је готов на све, што сам му рекао. Ако н кад добијем слободнијега времена за рад, свећеово донијети нам. мени мили „Источник". П. Ј. Позив Архијереја ,, Чуј народе мој, тхоуку моју, ириклони ухо твоје к ријечима уста мојих, јер отмочињем говор свој , — омо, што сам учио и дознао, што ми казиваше оци наши, да би знао иотоњи нараштај: дјеца, која Ие се родити; иа и они да би казивали својој дјеци. да иолажу на Бога надање своје и нс забо])ављају дјела својих предака, дјела Б жија и заиовијесши његове да држс и (Псал. 78. 1—8). По науци и препоруци Христа Спаситеља, да ће његова црква вјечно постојати у овоме свијету и ирема томе, да ће вјечно постојати и власт црквена, у којој ће Он вјечно пребивати, давши власт апостолима, да могу све народе учпти, постављатп себи прпјемнике аностолеке власти; — апостоли пак знајући, да онн не могу бпти вјечни пријемници Христовн и г^егове власти, предалн су сву своју власт, коју им је Христос дао, својим пријемницима — епископима, на основу оних рпјечи Христовпх, које је Он изрекао, кад је обећао да ~%е он вјечно иребивати, у цркви. (Мат. 28, 20). Па ирема томе се духовна власт сваког епископа, као старјешине у дому Божијем (I. Тим. 3, 15), и простире на сву повјерену му епархију, и на све, који припадају његовој цркви, у којој је сам Спасител, у свима дани.иа до свршетка вијека , — па била та лица- духовна или свјетовна, једног или другог пола, једне или друге партије; при том, био богат или сиромах, образован или прост, господар пли сељак, владалац или поданик, републиканац или мопархиста. А да је тако, о томе нам јасно свједочи 39. апостолско правило, које овако гласи: 11><>м\< су иовјерени л,уди Божији, иа он Ие за њихове душе и одговарати и . 3 цијељи тој, сваки је епиекоп, као пријемник апостолски, самим Спасител>ем позват још онда, када је својим неносредним учепицима препоручио: „ Идите и научите све

народс и , да свом својом духовном снагом и материјалне и физичке жртве радо подпоси за благо његове цркве и њен напредак; да чепЉе походи своју епархију (Саб. Кар. прав. 63), те да се свагда и свуда лично увјери, како паства напредује у духу кјере и морала, како и свештеници врше своју повјерену им свету дузкноет, свештенорадњу и црквенн устав. Даље, да у главном, поред тога и непрестано својему стаду проповиједа слово Божије ријечима самог Исуса Христа, који је сваком даном приликом нроповиједао: о једној цркви, о једном стаду, о једним овцама, о једном чокоту, о једном небеском царсгву, о једном крштењу и светом причешћу и свагда учио свој народ истинама божанским п врлинама еванђелским, благовремено и безвремено, свуда и на с ваком мјесту. Уједно, као г/ошљедник самога Исуса Христа, као прави шљедбеник св. апоетола, као свештеник, који сИја међу људима, као сунце, као пастир душа, као судија савјести, и као љекар немоћних душа и као отац духовни, позван је да васпитава п привећава своје стадо, сазидава тијело Христове цркве, ширн славу Божију и спрема људе за времену срећу и вјечно спасење њихово. Још да сваког дана, у цркви и по кућама, непрестаје учити и проповиједати еванђелије Господа Иеуса Христа, — а тешко ће бпти ономе проповеднику, који не учи и не проповиједа еванђелије (Дјел. ап. б, 42, I. кор. У, 16, гл. 4. етих 1); да показује људима пут живота (Дјел. ап. 2, 28); да поставља црквене старјешине по свим црквама, који ће проповпједати истиниту вјеру и хришћан^ки морал, н који ће вршити и радитн све оно, што још није довршено (Дјел. ап. 14, 23, Тит. 1, б), — јер је сам Еог, Творац и Сиаситељ рода људсгсог изабрао, позвао и дао за то слабомоћном човјечанству : једне апостоле, једне пророке, једне благовјеснике, једне пастире и учитеље. (Јеве. 4, 10—13). Ми, који смо се примили овог великог дара, Архипастирског свештенства и ио благодети удостојили се назвати се у повјереној нам Богосиасајемној епархијп дјелатељем винограда Господњег, проповједшнсом, на првом мјесту браниоцем — руковођом у свакој хришћанској добродјетел,п (Мат. б, 14 —16) — познавајући дооро к:ако из теорије тако и из дугог нашег у самом дјелању рада, тешке дужносги п велику одговорност, којајесаовим високим чином скопчана,—страх