Босанско-Херцеговачки Источник

'е и зебња обузимала наше срде еа нашим оваким малим и елабим духовним еилама ; но су нас охрабриле ове богодуховне ријечи: „Да вјера ваша не буде у мудрости људској, мего у сили Божијој". Па уздајући се, овако слабомоћни у моћ Божију (II. Кор. 12. 9) с тврдом и нееумљивом надом на Свемогућега Бога, који нам је свагда био „ прибјежиипм и сила а (Псал. 9, 9), да ће нам у овом нашем тешком, светом и новом задатку и од сада помоћи, „утро заутра и (Псал. 40^ 5) — одважили смо се за велико апостолско дјело, презирући све ово-свјетске времене тегобе (Псал. 45, 3 и 46, 1, 2), с часним крстом и св. еванђељем предузети пут по каноничној визитацији у овој св. савској епархији. Да, тако, у име св. живоначалне Тројице, као врховни строго одговорни пред величеством Божијим учитељ клира и пастве у повјереној нам епархији, с овим новим предстојећим игом еванђелским, с новом приуготовљеном снагом и са усугубљенпм трудом, радо се и ријепшемо на овај нов, не мало трудан, ирви нам овакви пут, на основу напријед поменуте науке и прсиоруке Христа Спаситеља и његових светих непосредних пријемника, да обиђемо своју епархију и неуморно радимо у овом од св. цркве повјереном нам винограду Господњем, пролазећи по њему са живом ријечју Божијом: „вечер, утро и полудие и (Псал. 55, 18.), позивајући архипастирским гласом: 1 Јуј, народе мој, поуку моју, ириклони ухо своје к ријечима уста мојих а , — а и пред самим божанственим жртвеником посведневно за себе и своју паству приносити саму душу и скрушено и смирено срце наше, и с тим хвалити, величати и прослављати свето име Гоеподње и преузносити неисљедиви промисао Божији при уређивању св. Божије цркве на земљи. Епископ Сава Дечанац. Осве^ење звоника. Добили смо позив свечаном освећењу звонпка Херцегове цркве код Горажда и свечаном парастосу за Херцега Стефана, основатеља исте цркве, којв је приредила српско-православна црквена општина у Горажду на дан св. Константина, и Јелене , 21. маја 1893. — као дан смрти Херцегове — а уз добровол.но судјеловање српско-православпе омладине чајничке. А. Дне 20. маја 1893. I. У 5 сати по подне, свечана вечерња са бденијем по дотичном

правилу. II. У 7*/г сати У вече пригодна свечана бесједа у црквеном дворишту за сав сабрани народ, коју изводи ериско-православна омладина чајничка и школска младеж горашка, по слиједећем распореду: 1. Оче наги , мелодија за 2 гласа од Ј. Цеа, — пјева школска младеж. 2. Иригодни гочор, — говори госп. М. С. Поповић, српски учитељ фочански. 3. Милош у Лашинима, народна пјесма, — пјева уз гусле Хаџи Гавро Радовић из Чајнича. 4. Збор зборила господа хришЛанска , народна пјесма, према мелодији „Пошетала царица Милица", у соло и збору пјева школска младеж. 5. Мило знамење , од А. Гавриловића, декламује госп. Висарион Петровић, српски учитељ чајнички. 6. Крсш и круна , од Ј. Суботића, — преставља српска омладина чајничка. Б. Дне 21. маја 1893. П1. У 6 сати у јутру свечана јутрења, а по том архнјерејска служба. IV. Послије свете службе: свечана ли тија око цркве, а по том освећење звоника. V. Послије освећења евечани парастос основатељу цркве, Херцегу Стефану. а уједно и књпжевним трудбеницима: старцу Божидару Горажданину, јеромонаху Теодору и ђакону Радоју. VI. Након свега обреда одмор и свенародно весеље уз концертирање мјесне војничке музике. Друштвена застава. Српско-православно црквено пјевачко друштво „Гусле" уМостару набквило је друштвену заставу, која је свечано освјештана 30. маја у тамошњој српсЕСО -православној цркви. Застави је кумовао иређашњн друштвени предсједник г. Јово Шола. Послије освећења у цркви цијело пјевачЕШ друштво са заставом на челу пратило је кума до његова дома, гдје је застава изложена на углед гостима. У вече је била друштвена бесједа, са овим програмом: Први дио. 1. Бесједу отвара говором г. Алекса Р. Шантић. 2. „ Дриштвена химна и , пјесма од Алексе Р. Шантића, композшЕ ,ија Рудолфа Замрзле, пјева српско - православЕШ црквено нјевачко друштво „Гусле". 3. ^Орими се и , композиција од П1тушЕ ,а, пјева поменуто друштво. 4. „Усамлдна Орпкшш и . пјесма од Лазе Станојевића, декламује г))1Еца Стака Ућукалова. 5. „ Бог>ви смлни и , пјесма од Ђуре ЈаЕ«шића. композиција Даворшта ЈенЕса, пјева поменуто друЕптво. По одмору 11. дио. 6. Владислав, трагедија у 5 ЧЕЕНова, од Ј. С. Поповпћа, престављају члановн и чланице друштвене .