Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 264 ^ т ИСТОЧНИК Св. 6 ЈСљИжетге в пјести.

Химна и бесједа од Јована СундечиЂа у славу стогодишњице Сима МилутиновиЂа, Сарајлије, српског пјесника Издање главног одбора за подизав.е спомеипка Симу Милутиновићу, Сарајлији. Сарајево. Ирва српска штампарпја Риете Ј. Савпћа. 1У93. Цијена 50 нч. (1 круна). ј Пета пастирска посланица (на васкрс) епископа жичког Саве Дечанца. Београд штампано у краљ. српској државној штампарији 1893. Страна 15. Пастирске проповједи и бесједе. Прва кшига. Напнсао Дим. К. Михаиловић, свегптеник. (Награђене с 200 дин. из црк. фонда). Ниш. Прва нишка штампарија Ж. Радовановића. 1892. Стр. 117. Стаје 50 новч. Религијско питање у нас. Написао Дим. К. Михаиловић свештеник, секретар духовног суда жичког. (Прештампано из „Весника српске цркве" свеска II.) Београд. Парна штампарија Д. Димитријевића „Јсленска улпца" бр. 1. 1893. Ову књижицу треба да набави и прочита сваки снештеник у Босни и Херцеговшш и прсма томе, да се заппта: да ли и наше вјерске и црквене ствари пду како треба"? и да ли је наш народ хладпи према цркви и вјери, и који су томе узроци? Пнсац на крају своје расправе вели: „Садаље безвјерије и антагонизам вјерски штје само нашс зло, оно је данас опште друштвено зло, зло евију народа. То је зло постојало у свима временима људског развптка, некада више некада мање. И у времену Спаситељевом Садукеји шта су друго били — но данашње материјалист е, јер су и они, као ови данас, одрицали бићс бесмртне душе и у опште биће свега духовног свијета. Материјалистичко безвјерије како у давнини, тако и данас, није било прпродни резултат непристраене науке, већ прије морални факт, пзазван извјеешш моралним стањем и правцем друштвенога живота. Оно се јављало вазда као сапутник у времену, када је требало оправдати поггустљивост у моралу и неко право грађанетва прибавнти за најнеобузданпје прохтеве људских тјелесних жеља и страсти. Јсдимо и пијмо , јер ћемо сутра умријети (Исх. 22-, 13), тако су у најдубљој давнини, по свједоџби пророка, расуђпвали жреци материје и тјела.

ЈБудска природа ушл.ед тога, што се садржи из два дјела: душе и тјела, лако подлегне једној или другој страни свога бића. „У човјеку су, вели Апостол, два човјека, спољни и унутарљи и у колико један пада, у толико се други ј узвишује. (2. Кор. 4, 16). И прије свега, спољашњи човјек може да одржи превагу над унутарњим, над духовним, пошто њему иде на руку сав сполњи материјалнп свијет, који непрестано утиче на човјека, и, тако рећи мами га к себи својим сползним сјајем и примамл.ивошћу. Ну, хоће ли у српском народу спол>ни човјек да побједи унутарњег, духовног; хоће ли у српском народу освојити начело: једнмо и пијмо, јер ћемо сутра умријети; чинимо све, јер нема душе, јер нема правде на небу — завиги ад пас, свештсника, мили другови и, бурапо, — зависи од нашсг усталсштва, од наше радљивосжи у СВ0М ПОСлу, зависи од маше л,уба<ш ирсма Христовој цркви, према своме раду и имсну. Прсгнимо слошки сви на иосао свој ; јср нас нема ко нити и може да замијсни у цркви. Крајње је вријсме, да се једном ирестане да пружа на нас ггрст, да се на нас шдиже рука тсшке оутужбе, да с.чо изневјерили своју засшаву, заставу службе у цркви и Јевач1јел>у и да смо са својом паством иали у кал>у.-у моралну. Подигнимо се, ако је ово у истини, и 5КИ8ИМ радом само жсвједочи.ио, да је свешгаенство још и данас на висини, да је уз заставу св. Саве и да служи роду и имсну крстом и науком вјере. Прекинимо неслогу и наше ситне размирице; јер су дани озбиљни, који свима наговјешЂују буру у моралном животу народном. Педотустимо, да нам се једнако уроиовједа : врачу исцелисја сам", и „пропаст твоја од тебе Израиљу". Мала Катавасија, одговори и црквене пјесме, које се поју на недјељној, празничној и пређеосвећеној службп, на ирпзивању и на огшјелу, за два дечија гласа (сопран и алт) удесио Тихомир Остојић професор српске велике гимназнје новосадске. Издање авторово у Новом Саду 1893. 8° стр, 48. Цијена 40 новч. — Ова врло згодно удешена књига врло ће добро доћи свпм одраслијим ученицима српеким. Још већу вЈшједност даје овој књизн то, што је у почетку књиге и мало упуство за ноте- Књига се ова може употребљавати не само у школама, него и у црквама,