Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 804

Св. 7 и 8

пост а не устапонл .ују га. Но чега ради? ради тога, што је већ велики пост прије тога сабора бпо уетановљеп од самијех апостола, који се међу свијем вјернијема чврсто чуватпе. — Тако св. оци само спомиту извјесну и свакоме позпату ствар, а пе установљују је. Шести васељенскп сабор слнчно спомиње о св. великоме посту, кад каже: „Правило Картагинскијех отаца налазке, да се св. служба олтара нема свршавати, него од људи, који су иа таште, изузевши јединога дана у години, у који се вечера Господња свршава . . . Али, пошто нас ништа не побуђује, да запуштимо побожну строгост, . . . наређујемо, да се не мора ни у четвртак пошљедње не^еље четрдесетнице разрпјешавати пост, и тијем сва четрдесетница бесчастити" (29. пр.). Тај исти сабор говори у 52. правилу овако: „У све дане поста св. четрдесетнице, осим суботе и неђеље, и св. дана Благовијести, нека бива само св. лнтургнја прије освећенијех дарова". „А у правнлу 56. тај сабор гопорп: „Јермени једу снр и јаја у све суботе великога поста. За то дакле заповиједи овај сабор да се тако пе чипп. А који се овога не буду држали, ако су клирици, нека се свргну, ако лн су свјетовњаци, нека се одлуче". Иомјесни сабор гангрски у 18 правилу говори: „Ако ко, без тјелесне потребе, иего иросто што хоће да се узноси, не обдржава постове, који су опће преданп и црквом чувашт, а палази се при том у пуној свијести, нека буде проклет". Овај св. сабор био је први послије никејског првог. Помјесни лаодикијски сабор у 45. правилу говори овако: „Послпје друге неђеље четрдесетннце, ннко се внше не мора примати за крштење". Тај исти

сабор у 48 правилу говори: „За четрдесет дана великога поста проскомидисати не треба, осим суботе и не^еље". А у 49. правилу говори: „У четвртак пошл,едње неЗјеље четрдесетнице не мора се разријешавати пост, н тијем сву четрдесетиицу бесчастити. Но треба цио пост постити, једући суха јела". Наиошљетку исти сабор лаодикијскн у 51. правилу говори и ово: „8а вријеме великога поста не мора се ни брак склапати, епти усномене (т. ј. постављати обједе) ва мртве, пнти икаква другог нира чинити". Свп ови сп. сабори спомињу о велнком посту (о св. четрдесетници), који су установпли сами апостоли, па то само потврђују, прпзпавајући му потпуну важност. Глава друга. Прописи св. богоноснијех отаца о св. четрдесетници. Св. Игњатије Богоносац, који жпвљаше готово у вријеме аггостолско, сапјетује Филнбљанпма у својој послаипци да посте, кад вели: „Треба да посте вјерни сву св. четрдесетпицу, радп сјећања страдања 1 л осподњег". Св. Василије Велпки у првој бесједи о посту говори: „Глава свију пас Господ нанг, када постом тијело своје, које је прнмио ради нас, наоружа, самога ^чвола побједп, да пас научи, хсако би се постом наоружали па труд у вријеме искушења". Св. Григорије Назнјанзнн у слову о светој куијели велн: „Хрпстос је постпо прпје искушавања, мн пак прнје Пасхе, п то је један пост; но оба времена није мала разлшса: Христос се је за све четрдесет дана уздржавао од јела као Бог; а ми по потреби нашој нмамо умјереиост у посту".