Босанско-Херцеговачки Источник

С». 7 н 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

С*р. 309

нешто због тога, да тада благодаримо Богу, који нам је послао св. Духа Утјешитеља, као што пошћаху и апостоли пошто примише Духа светога; нешто пак због тога, да се испуне ријечи Христове: кад оде од њих женик тада Ле постити, јер вавнесоњем Господњим оде од нас женик св. цркне, Христос Господ. Напогаљетку и за то, да светн-м апостолима, као основаоцима св. цркве и просвјетиоцима овега свијета, као начелницима нашега спасења, одајемо, по дужности, поштовање и багодарност. А овај свети пост почињући у понедјељак по недјељи свију светијех, продужава се до празника св. врховнијех апостола Петра и Павла и свију светијех 12, апостола, који долазе одмах иза овога правника. Пост у августу (који с-е у народу зове Поепођински) установ.4.ен је ради два велика — одличнп — празника, т. ј. Преображења Христа Бога нашега и бесмртнога престављења (успенија) Богоматере, и за то, да се постом преобразимо духовно, и да будемо једнаки преображењу Господњем, а за то да се надамо будућем преображењу ири општем васкрсењу мртвијех, када ће Господ Исус преобразити наша понижена тијела да буду једнака тијелу славе његове (Филип. III. 21.). А Успеније пресвете Богородице предусретамо достојно с постом. Пречиста Богомати свагда пошћаше, али пошто прнми извјештај од анђела, да ће се на скоро преселити са земље на небо, особито од тада своје тијело постом изнураваше. За то смо дужни Матер Божију частвоватн постом, н по могућности њој подражавати, да нам Она својијем молитвама испроси у Бога да примимо у мирноћи свршетак земал»ског живота, и да

нам тај не буде на смрт, но на живот вјечви. А осим свега тога овај је пост увакоњен и за то, да благодаримо Богу, који нам је даровао обилате плодове земаљске, гсојима нас Бог, који храни све животно, обилато обогати. Пост пред рођењем Христовијем (који народ зове и Филиповијем постом, 8а то што почиње од дана св. апостола Филипа), установљен је једно с тога, Да достојно сусретемо Хрнста, који је својијем рођењем дошао на свијет, ушљед чега и пјева св. црква: „Христос иде с неба, сретајте"... т. ј. духовнијем сретањем са запаљенијем свјетилницима добродјетељи и поста. А једно опет с тога, да би Могли не стидећи се изићи пред Христа, кад Он по други пут дође, и кад будемо подигнути на облацима да сретемо Господа на ваздуху, и тако да будемо свагда с Господом. Овако тумаче о томе н св. оци, као: Савва освећени, Јован Дамаским у својијем типицима, блажени Симеон Тесалоннјски у својнјем одговорима, Теодор Студит и многи други. И све ово, премудро Богом руковођена црква Христова, мати наша, својом власти, коју је од Христа добила, установила је стално у своје вријеме. А ко цркву не слуша, тај је — по рнјечима Христовијем — као невнабожац и цариник (Мат. XVIII. 17). Установљење треће. 0 своЈствима јела, која приличе онијем, који посте. Противници св. цркве наше говоре, да је шст у отишс уздржавање. Може се, говоре, јести и месо, и масло, и сир, и млијеко, и јаја, гве то, али по мало, да се они, који посте не преједају; и тако је могуће пост омупати Ушљед тога јасно је, да пост иаших противника лежи само