Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 519

А најглавније и понајприје препоручује се еваком оном, који жели у чин свештенички ступити, да испита себв: осјећали он, да га Христос сам тајно питл: Лмкиши лн .м! П лји окцм ,ноа , и може ли на то питање као апостол Петар нелицемјерно одговорити: Гогподи, Тм к^ж, ако л10кл10 Т а. Даље, прима ли се он духовне настве само ради своје ползе, или ради ползе и спасења пастве своје. И ступа ли у дкојгк окч'|'н, да по ријечима Евангелија: жикот-к нл^т-к; или: дл оукрлд(т>к и оуЕЈсг-к и пог^кнт-к. Ако користи ради своје пастве ступа у парохију, онда је прави пастир, ако ли себе и своје користи стуна, онда је тлт-к И рЛЗБОИННК^К. •» * * У главном све дужности свештеничке могу се подијелити на четири части, од којих прва је учити људс\ друга — свето живити; трећа тајно-дјсјствоваши ; и четврта — молити се Ђогу за све људе. 0 првој дужности свештеничкој — учити људе. Да је прва и најглавнија дужност свештеничка учити људе показазао је сам Христос Спаситељ, кад је својим апостолима рекао: Идите и научите све народе крсшеНи их у име Оца и Сина и светпга Духа (Мат. 28. 19); из којих ријечи види се, да им је најприје ааповЈедио учити, па послије крстити. А и само се по себи разумнје, да учење треба свему да предходп, јер без предходпог учења нема вјере, а без вјере не може се нико спасењу надати. Да је прва дужност свештеничка учити људе, доказао је сам апостол Павле, кад је о себи рекао: Тетко мени ако не прогсовједам, јер ми је дужност, служба ми је предана (I Кор. 9. 16 п 17). А осим тога доказао је исти апостол и тиме, што је Тимотеја епископа Ефеског на то настављао овим ријечима: Заклипсм те дакле иред Богом и Господом нашијем Исусом Христом, који Ие суда-ти живима и мртвима, доласком његовијем и царством његовијем : Проиовједај ријеч, настој у добро вријеме и у невријеме, покарај, заиријети, умоли са свакијем сношсњем и учењем (II. Тим. 4, 1.). Почем је прва и најглавнија дужност свештеничка учити људе, зато строго изискује Бог од евештеника и грози им највећим мукама, ако се нерадни у њој покажу: Сине човјечији говори Бог у старом аавјету, иоставих те стражарем

дому Израиљеву, да глушаш ријечи из мојих уста и отомињеш их од мене. Када речем бсзбожчику: иогмнућеш, а ти га не опоменеш и не ироговориш му да би одвратио безбожника од безбожнога пута његова, да би га сачувао у живошу, онај пе бсзбожник погинути са својега безакоња; али 11у крв његову искати из твојих руку (Језекиљ гл. 3. ст. 17 и 18). А у новом завјету говори ХрИСТОС : ПјМИДЕТ-К гошоднн-к рим тогш, (мдлкшдго рлкш.и-ч егш житолгбрич, то егтк, пиш,и мокд Г. ож'('а, Н,НТИК.1НПА к-к К ^р^ и (КАТО .т жит'|'и) кт> дшк, кт, ОНЖ( Н1 ЧЛ !Т'К, И К 'К ЧИП», К 'К ОНЖ( Н( К^ГТК, Н ПрОТ(Ш(Т-К 6ГШ П0.1.11Л Н ЧЛ (Т-К_ егш СК шк^рнм.ни П0 /10ЖИП "К. (Мат. гл. 24. ст 50 и 51. Лук. гл. 12, ст. 46.) И пастири цркве првих вијекова послчје Христа признавали су, да је прва дужггост свештеничка учити л.уде , и свагда су пред очима имали оне казни, које би их постигле. ако би ову дужност пренебрегнули; па зато су на васељенским и помјееним саборима, па у поучењима евојим ову дужност препоручивали. па и саме казни напомињали и опрсдјел.пвали, које ба их постигле, кад ову дужност не би испуњавали. Тако 36. правило апостолско вели овако: _Нокопосглк . кнћ бнигкопг, ли1,( л^ноггпо шКчит-к, д .1 со .|8чнт !а, донд(Ж! ишр»1кит(А. А правило 58 ап. вели : Еаискои, или иресвишер, који пушта ју немар клир или народ, и непоучава их благочестију, нека сс одлучи: ако пак устраје у немару и бсзбрижности, нека се свргне. А правило 19 шестог вселенског сабора овако гласи: Треба, да иредсшојници цркава (ш. ј. епискотги и пресвитери) сваки дан, а особато у дане Тосггодње, иоучавају сав клир и народ ријечима благочестија . . . Св. Григорије Богослов говори, да је између свију дужности свешгеничких најглавпнја проповједање слова Божијег. Премда је дужност свештеничка учити људе прва и најглавнпја, ништа мање млоги парохпјални свештеници у садашњем времену ову дужност немарно отправљају. Зато се имају такви љењивци бојати, да им се нерекне оно слово Божије преко пророка Јеремија: Свешшеница не рекогие: гдје је Госиод 1 И који се баве законом не иознаше ме, и иастири одусташе мс, и одошс за стварима залуднијем: (Јер. гл. 2. ст. 8). Који свештеник ову дужност учења немарно врши, па ако је поред своје љености још и незналнца и то својом кривицом, т. ј. ако је имао и могао гдјегод учцти се, а није хтцо, такови