Босанско-Херцеговачки Источник

Сгр. 332

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

XIV. Какве су дужности монаху према настојатељу? 1. Да га љуби као оца. 2. Да га слуша као наставника. 3. Да га с вољом и без вике слуша. 4. Да све оно што он уреди за добар ред при манастиру тачно испуњава. 5. Да изобличења и наказанија трпељиво сноси. 6. Да се Богу за њега моли. XV. Која су средства да би монах могао поступати по својим објетима, које је пред Богом и прквом учинио? 1. Да се често ових својих објета сјећа. 2. Да себе убјеђује и принуђује, да их у свему точно испуњава. 3. Да се сведушно Богу моли, да му дарује благодатну помоћ свише. да би се спасително подвизавао. 4. Да с покајаним чувствама сјетује, што је прије тога чпнпо и ово да га побуђује, да се у будуће чува од подобних сагрешенија. 5. Да при свима својпм поступцима у подвнгу, сравњава недостојинство своје и својих дјела са више јестественим подвизима древних отаца, и да се по томе смирава и у мпсли не држи себе за штогод. 6. Да се сјећа живота и страдања Христова па да му подражава, имајући свагда на уму муке вјечне и радости праведника, које да га пооштрава и побуђује на подвпг. XVI. Која су љекарства противу гријеха и предохранителна од њега средства? 1. Чиста и усрдна молитва к Христу Спаситељу. 2. Притицање под молитвено покровитсљство угодншса божијих а нарочито онаквих, који су трпили подобна искушења и борили се против еходних гријехова. 3. Удаљавање и пзбјегавање онаквих друштава, која се Бога не боје и живе разуздано. 4. Јако одупирање при самом ночетку долазећим искушењима. 5. Чистосрдачно иеповједање и откривање својнх немоћи богобојажљивим старцима.

6. Читање слова божијег. благочестпвих списатеља и житија светих. 7. Немедлено раскајаније послије учињеног сагрјешенија одма и уздржавање од њих унапријед. 8. Излазак из ћелије само по потреби и разговори кратки. Х^П. Шта треба монах да памти једнако, кад буде у великој опасности ? 1. Требадапамти да је овај свијет прелестан а тјело је немоћно; па зато да добро пази, да се моли, да је трезвен и да је будан душом. 2. Да је живот кратак и да се дарује за наше покајаније. 3. Да је смрт неизвјесна, али је неизбјежна и грјешницима страшна. 4. Да је исход душе страшан зато, што је грјехови изобличавају и што се суда божијег страши. 5. Да је будући суд ужасан и грозан, јер ће правда судити. 6. Да је судија, који ће свакоме по дјелима судити страшан и неумолим. 7. Да ће се грјешници вјечно мучити, да је у паклу огањ, који се не гаси и црви, који не спавају. XVIII. 1Пта треба монах да ради, да би пмао тишину и мир душевни? 1. Да се упражњава и занима размишљавањем о смрти н суду божијем по дјелпма, дубоко смправајући се пред Богом. 2. Нпкому и нн у чему без довол.ног уврока да не противослови. 3. Ни у шта друго што му не спада у дужност да се не мијеша. 4. Све што му се догађа било повољно или скорбно да прпма и сцоси као од божије деснице. 5. Да воле самоћу у својој ћелији п ћутању да се навикава. 6. Да осим Бога и свога спасенија, ништа на овоме свијету не тражи. XIX. Каква су средства за монаха да би дошао до светости у колико је ова могућа човјеку? 1. Да презире све мирске сујете и бриге. 2. Да се дању и ноћу поучава у закону божијем. 3. Да испптује често своју савјест за дјела, ријечи и мисли,