Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 384

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. % и 8

бав, мадодушне утјешавај, немоћно утв])ђуј и исцјељуј, погрјегаавајуће исправљај духом кротости. Који не би се покоравали монашеским уставима, ио владали би се противно монашескоме чину и аванију, па тим друге развраћају и соблазњавају, те доводи у ред, учи их да буду послушни и благоразумни ријечима и духовним поучењима. Који су отврдлн у непослуганости и смртно гријешс, те као непокорне науци стави иод запрегатеније, да би се казни научили и сами а и други би се тим боље утврдили у испушавап.у својих духовних дужности. Све оне, који нскрено желе да приме монагаество и из свијета дођу у манастир, не одбацуј, него их удостојавај анђелскога образа. По пази и разбирај добро, да ли су та лица слободпа и да нијесу свезана јога супружесгвом. Сами постриг свргааваћеш, почем протече узакоњено вријеме, које је опрредјељено правилнма сабора архијерејског. Но лпце које жели да примн монашество, треба да издржн трогодишње у манастиру искушење за то, да би парави његове и жеља и воља дознана бити могла. Свима пак монашествујућима заповједај, да почем сврше своје послове, изучавају псалтпр а да се једнако не запнмају са дједима земаљским. Безпослене монахе никада нп да видиш нп да чујеш. Којп су се постригли у другнм манастнрима, у своје братство не прнмај без довол.ног узрока; него их савјетуј да се поврате у свој манастнр, гдје су се иостригли. Братству педозвољавај да без посла излази у варош и села: превелику љубав к сроднима и некпм особито лубљеним дпцима, која су још у свијету, треба да закраћујега. Ти пак сам, дужан си да црквене уставе чувага непроменљиво онако точно у свему, као што гласе правила и као гато налаже света источна православпа нагаа црква. Треба да зпатп како доликује и како се иште да настојатељи првенствују и заступају своје манастире. Брижљиво си дужан да се стараш о манастирској економијн, ал пази да то не чинига самовол.по, по својој ћуди и саи без договора. Ншсакав нн мање нн веће важности посао или нредузеће да не вргаим самовластно, или да се заузмеш само са некнма ласкатељима или лажљивцима, шш опадачима, и још горе ако су ови мирјани, па се с њима о животу монаха н о дјелима манастирскпм договарао будеш. Ово ни попгго да пе чиниш. Него да се са старцима који многе године у манастиру проводише и којц

све добро познају, свагда договараш и савјетујеш о свнма манастирским пословима и предузећима, јер је спасеније п напредак у договору с браћом. Ако би се појавила потреба да се у манастиру нешто поправи и у бољи ред доведе : и ово нетреба сам да без договора почињеш, него се с братством договорн п убједи их словом божијим да је твоје предузеће на већу корист манастирске уираве. Треба да поштујеш оне, који се подвизавају и труде у манастиру и да пмаш љубав према њима за њихова дјела. Пемој да се гордига и поноснш достоинством настојатељства, понижавајући себи потчињене, јер ћеш пасти у грјех гордељиваца. Истина да ти се даје првенство и настојате.т,ство над другима; али имај на уму то, да се по природи ништа од других не разлпкујеш. Да те ие надпма име архимандрпт (или игумап), јер оно не даје нпшта више него што имајерејски чнн. Овим се само потчињеннма тп монасима постављаш за вођу; па зато се и називаш игуман братства, што никако да не сматрага као да си ти господар а они твоје слуге Све послове било унутрашње бнло спољашње да свршујсш са одабранијим од свога братства, имајући економа, с којим ваља да воднш бригу о издржавању братства и снабдјевању манлетира са потребамп. Но иазп да се све непотроши, пего нека свагда преостаје толико, да можете чнппти благодјејанија и па друге богоугодне цијел.и што дати. Јер су мапастирска имања, црквена имаља, црквена пак имања, сиротињска су имања. Од оног'1 што се може и колнко може, треба дијелити сиромаишој браћи нашој, о којој ће Христос Бог наш, у дан страшнога и праведнога суда, рећи: кз .мк .^-к ко, н ддгг* /ин аггн : козжлддх "к Н НИПОН(Т( /11А : [ТјМШН Е"(с^'К, Н ГОКК(ДО[Т( /НА '. НИГТ, Н ОД^/МТ! /11/Л : Ш.ИОП^ТКОКД^-К Н поебтн !Т( ,11/А : КЋ тмижц^ к^-к, н пр1ндо [т( ко /ин-к. Дужан си да водиш бригу још и о томс, да сваки којн год живи или ради у манастиру, био монах или мирјанин, често се исповиједа и душу своју чисти н да се причешћује. У опште да пазиш да сви у манастиру живе честно, чисто, трезвено и незазорно. Прн свакој служби божијој да се спомнњу сва опа браћа, која су у манастиру помрла и за спасеније љихове душе, нека се из* манастира дијели милостпња. Који је од њих неочпгаћен од гријеха скончао, милостиња п молитве братства, треба да помогпу ходатајством, како бп се