Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТ0ЧНТ1К

Стр. Ш

зблВлш \- ј ) нгт1 ДН 0,и починншс сжлјјнн : и поћоше карнст'Кб недм-к у четкертак -к : того годд ентт >. /иесоЉд и: н«д«лл и д данл л пред пазарско /и-к консколп* поћс с ,иаил г к ндшл кера= тагић: феркара кј : длнтз. поће воискл л(о= нлстирл докол-к прЕст: вцн. Ову књигу купида је једна Српкиња у Пријепољу од турском аскера и манастиру Милешеву иридожила уз буну 1876. године. 3. Полустав. Ова је кхБига сасвим подерана те јој се прави наслов знати не може, али судећи по садржају исте, слична је новијим књигама које се зову: полустав; јер се у њој налазе поред мјесецослова, тропари и кондаци преко цијеле годпие, а осим тога у истој се налазе часови, повечерје и молбан богородичин. Књига је на средње коло и на доста дебелој хартији печатана. На најкрајњему листу налази се херувика на Васкрс: Кк стопо и р.елмкогГо недмк>, пас\К1. Нл Л^ТОурГШ Х е Р (> \' Е " | ' ИСК ' 1 пг & СНћ Ккстл ; (Е Шгр лш ненлки пилл'тл стр г к нл КЛЛ1ЕНК1 положкин и5 т^к скрсецје поклзллј влгок-ксткоклше Тлко пршде к'кл»нрк ко\с скклјод« НЈТл-кнно кл ккскрсе знл.иенл кжкстко. ккси оуко Л1к ел*оу. нз/ии лГоди ское изроукк! клрклрк покНкждлкмцих нк1. и спси дше нл'ше. ллТло\|'Та. На другој страни истога листа: ЖеНЈЕ/ИК Жцл. И Л1ЕН1ЕЛ1К СНЛ. Е/ИК стлго д\л есе сТе сткпе икжк кнкши глјелш пок-кле« нТежк /иенл курк длнТнлл. ккггјл . Елк-кто а и>ри>ждкстка + АФНЗ (1557.) кроугк слнцб. златое число, ДТ. ^е/иелиижк кд. Л1ца, ное'/икрТл д, днк. Екличнастк1ри лпмешеке. при игоулин-к тоежде Лккггелм курк, даншл'к. Тогдл'же шкна'клкшоу ипр*кдркжеш,оу пр-кст&лк стго слкк1 пркклго лр)(Јепископа иоучителја срккскаго. пр'к= шс^ценнол^оу лрхЈепнскшпоу. Кксесркксккпе зе/илје ипол»и>рисккне и секернм.ик стрл'нал1 и прочнш,

кур л»лклрТк>. Кк цркстоже цра излшмктксклго келикл л/инр^к. (гоултанк, соулеилинкке'га. И овај је лист половину поцијепан, те није било могуће садржај му потпуно преписати. Да се зна прибиљежио: Ђорђо Поповић, учитељ милешевски. 11 о Рукописно Еванђеље. Под овијем насловом намјеран сам да у најкраћим потезима прикажем. једну од оиијех старина за које се интересује наука са оправдане племеиите тежње, да у што вјернијој слици прикаже свијету повјест свете цркве и народа српског. Јеванђеље се налази код Високопречасног г. Лазара Давидовића, протопрезвитера и пароха у Будви. Добио га је од Ћеловића своје тазбине. Трудољубивом учитељу г. Ншсоли К. Давидовићу припада заслуга, што ћу да га са ово неколико редака прикажем. Јеванђеље је написано минејским словима и са црним и црвеним мастилом. Листови су од дебеле хартије. Корице су му дрвене а обавијепе са фином кожом. Прп зеленим пантљикама налазе се сребрне копче те се с њима затвара. На првом листу чита се: дешфТлктл архТепскоп кл^кгркскаго, прдк слош. Иже о\|-ко прежде закона и> ни КжткенТи л\оужТе неписаннли) икнигалш проск-кш.аа« \8се". и т. д. Послије јеванђеља од Матеја стоји иечат са дпа светитеља по средини и са црквицом. Около пише: ДЈа^Тлгк Л |Тлост Т иј Кжно /иитрополитк рашкк|". Пспод печата стоји написано: „Полинн Л1е гди рлка скоего Д1а§Тл\а лштрополита кк цртки ткоел»к нкнелпу: По-