Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 348

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

горе — доље; па ће домаћину: „Чујеш драги пријатељу ! У плећу све ти добро каже али ово .. . па ћс опет окренути пдеће тамо — амо, а еве кроз усне зачуђено: — хм хм. — Онда ће му домаћин: „дед богати кажи! шта још има? то ти већ знаш!" Онда ће он: Е па кад си навално и ја ћу да наставим: „Чујеш драги пријател.у! Ево се види — да ти неко поткрада кућу и реко би да је са женске стране; нашто домаћттн: јест душе ми и већ знам које; ја сам то већ одавно опазпо -т- видиш ти, онда ће: жено! зовне је која је код огњишта готовила јестива за званице; жена уђе у собу и мужу: што ме зовеш ? Муж, нијеси ли ти чула гђе пријатељ II. Т>. рече из плећа нешто ? — Жена шта ?! муж између осталог рече П. Ђ. да нам неко поткрада кућу и то са женске стране. Жена уплашена — а што ја знам ко је. Муж знам ја. „Скоро сам чуо како ти носиш торбу по торбу у 0. и дајеш за каву, шећер, ракију, и Бог ти зна за што, па овако љутит попаде штапину те стане жену тући и зубун јој мјерити — све пред званицама, тако да је једва отму. Онај пријатељ погађало рече осталим: вид' шта ја уради, ја нијесам знао да је она такова, неби то ни казивао и хтједе отићи, али га домаћин и остале званпце зауставе. Ово је само једзн примјер о врачаљу, а има их доста. Осим овога врачају у кобилицу кокошију из које казују исто као из брављег плећа. Даље народ приповједа: да многе жене рано на Т>урђев дан узјашу на стапове (високо уска посуда у којој се масло измета), и јашући иду около оних кућа коме хоће да нашкоде, н. пр. да нема варенике у дотичној кући већ да има она (која јаше на стапу), и много оваково што. 0 српским гуслама. Народ у овим нашим крајевима (Крајини) приписује велику важност гуслама. Гдје је год каково сијело и прело ту ћеш увијек наћи пјевача, који одмах уз гусле почну пјевати српске пјесме о старим јунацима српскпм, а присутни их радо слушају. Ако је гдје збор или на крсној слави или на другом каквом састанку, ту ћеш одма чути гуслара гђе пјеваа присутни се около њега скупили. Да збиља народ приписује гуслама велику важност види се от УД а ; што их има доста и што припоЕЈеда: да С У гусле еачувале старе српске јуначке пјесме па и ааму вјеру у тешким временима одржале.

У опсегу ове дољанске парохије споменућу неке пјеваче. У селу Клишевићу има један слијепац именом: Лука Тесла који врло лијепијех пјесама »наде уз гусле из старог п новијег времена, од којих сам већ некоје и преписао. У селу Горијевцу такође има их као: Стеван Ковачевић тежак и многи други. У селу Дољанима: Гавре Прошић тежак, овај особито старе пјесме о српским јунацима и бојевима врло добро зна, и од овог имам некоје преписане; и других има доста особито у овом селу. Сви ови најрађе пјевају ове пјесме: о Краљевићу Марку; Милошу Обилићу; о Косову; цару Лазару; о М. Топлици и Ивану Косаичићу; о Орловићу Павлу; Косовки дјевојци; о св. Сави; о Снбињанин Јанку; о задужбинама Немањића; о Рељи Крилатоме; о Сења Татији; о Копчић Михаилу; Танкоцији бану; Луки Крчмаревићу; о задарској Мари; о Марији Новљанина бана; о Завиши брату Стојана Јанковића; о Златији Хрњетине Мује (из Кладуше); о Удбинским сердарима и т. д. и т. д. Од поменутих села доста су у побожности; само код некојих породица чује се псовка. Лримједба : Овђе је вриједно споменути тако звану „Дољанску буну", а у нашој љутој Крајини позната под истим насловом. Била је у селу Дољанима. Покренуо је бјеше неки Ристе Јеић (народ га је звао генерал-Ристе). Са њим бјеху: Голуб Бабић, блажено-почившн Спмеун Иванчевић парох, Јовица Ковачевић (зваху га капетаном, и поп Гак, и многи други храбри борци. Бој бјеше управо 22. јуна 1858. г. послије подне и отпочео се са великом ватром који је трајао око 3 сахата, а свршио се великом погибијом Турака. Срба погибе тада само девет. Овога боја бише највише Срби наоружани са кољем, крамповима, мотикама, косама, сикирама и другим домаћим радилом. 0 овој буни н лијепа пјесма има. Уз овај опис ове парохије мислим да је довољно о овој буни. И данас има људи у истом селу који лијепо знаду приповједати о овој буни и истом боју. Са овијем завршујем ово неколико кратких редака о опису парохије Дољани. Описао: Стеван Ковачевић, СЈшеко-празославни скештеник.