Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 9

В.-Х. ИСТОЧН0К

Стр. 35&

8. Љубомир НиколиЛ из Вареша, Дабробосанске епархије. 9. Остоја ИантиЛ из Локања, ЗворничкоТузланске епархије. Са похвалним успјехом: 10. Танасије КосориИ из Агаровића, Дабробосанске епархије. 11. Пикодим НоваковиЛ из Колунића, Дабро-босанске енархије. 12. Ћорђе ПоповиИ из Вуковског, Дабробосанске епархије. 13. Ристао ТерзиИ из Берковића, Херцеговачко-захумске епархије. 14. Пшар ПГипка из Суваје, Дабро-босанске епархије. Са добрим успјехом: 15. Симо Ђањац из Рибника, Дабро-босанске епархије. 16. Сшево С. ПоиовиЛ из Тимара-Јелића, Дабро-босанске епархије. Прешли у православну вјеру. У граду Велкисберу у сјеверној Америци прешло је у православну вјеру 600 унијата, који су се тамо населили већином из Галиције. ОсвеЂење друштвене заставе- српског православног црквеног пјевачког друштва „Слоге" у Сарајеву. На Петров-дан 1893. освјештана је у новој српско-православној цркви застава овдашњег српско-православног црквено пјевачког друштва „Слоге". Ово је црквено пјевачко друштво. Оно служи на украшење и благољепност свете службе божије у дому Господњем, па дакле и овај догађај, освећење друштвеног барјака, треба забиљежити. То спада готово у црквену журналистику, па дозволите драги читатељи, да вам опширније напишем о томе. Свако је друштво установљење, које има тежњу да нешто постигне. Племенита друштва и тежња је племенига. Пјевачка друштва спадају у ред просвјетних друштава. Њихов је задатак племенит, да његује и шпри пјесму у народу. -- Ништа готово неможе да човјечије срце усхити и узнесе као лијепа и сложна пјесма. Пјесма је чудотворна, јер растјерује бриге с душе и тугу са срца. Пјесма доведе човјека у тако одушевљење, да заборави на умор и клонулост, и храбри га на даљи неуморан рад.

Сва удружења имају по неки знак као лозинку свога рада, својих намјера. Тај је знак већином, а код пјевачких друштава зна се већ: друштвена застава. Наше пјевачко друштво „Слога" послије дугогодишњег свог неуморног рада истом ове године набавило је себи лијепу заиста достојну друштвену заставу. Застава је израђена од бијеле свиле. С једне стране насликан је свети Сава, први архиепископ, старјешина цркве српске, који први положи темељ њене самосталности, а српскоме народу посија у срце науку истине и правде, ону науку, за коју син Божији у човјечијем виду претрпље муке смрти човјечије. Стоји насликан лик онога, што положи тврд темељ народне просвјете у срце Србиново. С друге стране заставе насликан је гуслар, гдје уз њежне звуке јавор-гусала приповиједа народу доба златне прошлости његове Прича му петстољетне патње и мучења, узноси челичну трпељивост српску и опјева борбу поборника за крст часни и вјеру ришћанску, за аманете, које је свети Сава своме народу у срце укоријенио. — А кад то гуслар све лијепо кити и приповиједа у милозвучне гусле, гле/ —- стоји дивно насликапа —- бијела нагоркиња вила долећела гуслару, па му овјенчала старачку главу са неувелим лавор-вијенцем. Заиста диван призор, а врло лијепа слика! На застави су три повелике траке (врпце) у три боје: црвена, плава и бијела. На друге опет двије траке стоји написано са крупним златом извезеним ћирилским словима: „Српскоправославно црквено пјевачко друштво „Слога" у Сарајеву 1893." Заиста дивна застава, достојна овог српског пјевачког друштва у пријестоници Босне поносне. Треба особито благодарити родољубном пожртвовању дичних нам Сарајлија, да наше српско пј евачко друштво све љепше и љепше напредује. Живили! На Петров-даи бијаше нова црква пуна свијета. Његово Високопреосвештенство наш добри општељубљени архипастир митрополит Ђорђе Николајевић служио је службу уз судјеловање више свештеника. Пјевачко друштво пјевало је у заношљивој складностп на хору литургију Златоустову од Корнелија Станковића.