Босанско-Херцеговачки Источник

Св. $ показивати ? У опим варошнма са околним селима, гдје се у ове дане водн трговина цркве су са свим празне; многе и многе хиљаде душа, кад треба у цркви да слуша Божију ријеч и да свој одмор чини Богу на славу — деморалнше се и заражује свакојаким неваљалствима на пазарима! Ко ће за ово Богу одговор дати? Није тешко погодпти. Нико други, него они, који су позвани да свему томе злу стану на пут. Нека позвани за ово не смећу са ума суд Вижији, који их очекује и који ће бити врло оштар. „Бог је стари крвиик" вели наша српска народна пословица. 0 овоме најбол>е нас може увјерпти једап примјер из старога завјета у св. Писму, који ћемо сада овдје приказати. У брзо по примању Божијега закопа у Аравијској пустињи Јевреји нађу једнога између себе, да у суботу скупља дрва, ухвате га и доведу на суд пред Мојсија и Арона и остале старјешине; ово бијаше први пријеступ Божпјега закона, у коме јошне бмјаше ништа одређепо какву тсазиу такви л.уди имаду претрпити. За то метпу га сада под стражу и чекали су. шта ће Бог казати. И Господ рече Мојсију: „човјек овај дужаи је умријети; нека га заспе камењем све општество из окола. И сав збор изведе га иза окола и засуше га камењеи и умрије као што запокиједи Господ Мојсију (Број 15, 32—36). Ето колики је гријех нарушавати четврту Божију заповијед и како Бог казни оне, који раде дјела незаконита, која се недјељним и празничним данпма виђају код нас на пазарима. И за овакови гријех зар се неће Господ од свију нас наплатитп? Укинимо пазаре у недјелше и пра8ничне дане, па неизоставно (у те дане) све, и старо и младо нека иде у храм Божији, да с нама, свештеницима, учествује у општим молитвама за се и

Стр. $83 за све друге, да се поучава у Божијој рнјечи, да Божији дан проводн свето у мислнма о Богу, чигању св. Ппсма, вршењу добрнх дјела и одмарању од обичнлх послова. Сам Бог ово захтијева од људи у свете дане његове. И како Бог хоће, тако треба да буде. Јадно је то н жалосно кад се навлаш неће да живи по Божијој вољи, и кад се ради противу Божије установе. Помислимо само иа то, шта смо ми, а шта је Бог? Бог је нагн створитељ и уздржитаљ, а ми смо његова створења и сваки наш покрет у нашем животу стојп нам до његове воље; па како би ми смјели и помислити на то, да се једно стнорење противи Створитељу своме? Зар мп, који смо земл^а и пепео Господњи, смијемо постављати питање да ли је Бог нешто добро урадио? Бог је наредио, да се педјељии и празнпчпи дани светкују, зато ми и морамо у те дане пазаре уништити; јер, гдје наредба Божија постоји тамо је већ и мјесто наше покорности и послушности вољи Божпјој. Казано је у закону Божнјем: помни деп суботии еже свјатити јего. Пазимо одморне дане, који су нам Богом дати да их светкујемо како Бог хоће, остављајући обичие послове у радне дане, Има их па мисле, да би бнла штета по вароши и села, кад би се пазари са недјељпих дана преннјели на други којп дан. Оваки људи врло гријеше и не вјерују у ону Спаситељеву, гдје се вели: Прије свега иштите гџгрства Божијега и иравде Његове, иа Ле ва.ч се све дати (Мат. 6, 33.), т. ј. даће вам се све, шго вам за живот треба. Чудна је помоћ и брпга Божија за људе, којима је наређено да чувају спокојство одморнога днна; н ово се најбоље може вндјети из овога примјера: кад су се Јеврејн налазили у пустињи Сијонској, Господ Бог пошаље пм

&-Х. источник