Босанско-Херцеговачки Источник

к-х. источнш

Стр. 385

варима наш народ види само своју душевну и материјалну пропаст. Од прије у нас пе бијаше овако. Не само седмитаи и годишњи павари недјељом и празником да се нијесу држали, него тијех дана нијесу се ни дућани отварали. Ако си дошао бно у град ради трговачких послова, па нијеси могао свршити их у суботу морао си остати до понедјел»ника и чекати да се дућаии отворе. Наши пређашњи Митрополити настојали су, да се међу Хришћанима одржава поштовање недјел>них и празничних даиа, и турске-нехришканске власти ишле су им томе на руку. Био је негда обичај, да по један или двојица од црквене општине са полицијом у свечане дане пази на то, да Хришћани не би чинили какве Трговине, и који би се ухватили, онда би се предмет њнхове трговине плијенио у корист цркве. Мало по мало овај се надзор доцније сасвим напуштио тако, да данас свак без разлике дана води трговину у свако доба, и готово је има највише недјељама и празницима. Није то давио било, сви ми мало постарији још добро памтимо, кад се у нас не смједоше држати никакви пазари недјелшим и празничним данима, а знамо и ово сада, када се држе, па настаје питање: Ко се тиме поможе? Ко се обогати? Нико. Свак ће вам рећи да све бијаше прије боље, него данас, и да се од прије Бог боље поштовао, него данас, па 8а то да је боље и помагао. Изузећемо из овога по гдје кога механџију, који се можда до некле тиме помогао, али за то опет видимо да обично доцније и он је хрђаво прошао; таквоме народ обично рече: „с врагом дошло, с врагом и прошло". И сељак и варошанин у недјељним и празничним пазарима у нас упроиашћује се и морално и материјално. Наши сељаци

и сељанке дигни од куће оно, што има за продају, донеси на пазар, па продај, у дућану за куће узми што год или не, па онда и женско и мушко од механе до механе док се дође кући у неко доба ноћи пуне главе, а празних шака; а што је најжалосније опажа се, да је у таким прилнкама код нашнх женскнња почео се губити онај стари српски женски стид и поштење, који немаше себи пара у свијету! Срећом наше варошко женскиње од овога су веома далеко. С те стране оне знслужују још потпуио поштовање и уважење. Оне су вазда код куће и раде кућевне послове, а недјељом и празником највише су у цркви. За пазаре мало знаду. Наша варошка мушка мла^арија у доцније вријеме врло се почела пићем кварити по механама недјељом и празницима. Има их и таквих да их жене својим вриједним рукама издржавају, а они највшне да пијани кући долазе и тада своје вриједне жене злостављају и туку. Оваке битанге полиција би имала врло строго држати, механе раније у вече да затвара, а недјељом и празинком не би требало никако ни да се отварају. И тако, ако искрено желимо среће нашем п варошком и сеоском свијету морамо настојати, да се недјељом и празником код нас укине свако трговање, па да нам Господ Бог мјесто нроклества свима пошаље своје мнлости и благослова. Не треба се плашити тога, ако би се пазари држали у просте дане да би се тиме помоглп нехришћани. Наш је народ вјере или хришћанске или мухамеданске. Изузимајућн остале празнике први светгсују недјељу, а други иетак и по томе иајзгодннје би бнло за седмнчне пазаре одреднти суботу. П1то се тиче осталијех празннка да ће ићи Мухамеданцима на руку да се помогиу, ни то не треба ми-