Босанско-Херцеговачки Источник

€*тр. 386

слити; јер Мухамеданци ако ће трговати треба да тргују са Хришћанима. Рећи ће нам неки, ако се пазари пренесу са недјеља и празника на други који дап млађарија ће остати беспослена, шта ће она онда радити ? Жалосно ли је ово чути! Гдје су нам старјешште кућевне, које треба да имаду уважења код својих млађих ? Нека домаћнн, кад у ове дане чује звоно поведе своју мла^арију у цркву, па нека се сви тамо моле Богу и слуигају Божију ријеч; а кад се из цркве поврате кући нека сваки са својом породицом разднјели своју празничну трпезу. По томе домаћин нека пита своје мла^е шта су чули у цркви и нека о томе води с њима разговор; а који умије нека узме св. Писмо или другу коју корисну и моралну књигу, па чита да други слушају. Они, који незнају читати, нека слушају код оних, који знају, и нека се

иотруде, да и сами науче, и то неће ни мало битн тешко, јер је наше писмо врло лако научити. Па гдје су нам још наше гусле и наше јуначке народне пјесме ? Овако треба да се проведу недјељни и празничпи дани. Кад се овако узради сваки ће једва чекати недјел.у и празник и чисто, кад буде крај тога дана, жалиће, што га још не може продуљити. Свештеници, браћо! Од нас се највише очекује, да порадимо сваки у својој парохији са људима да се у нашем народу проводе божији дани по Божијој вољи. Ми смо они, који смо на првом мјесту позвани да радимо о срећи и спасењу нашега народа, ми морамо народ опомињати па испуњавање закона и дужности његове. Не смећимо са ума ону св. апостола Павла: „ Тешко мвни, ако Иваиђеље не ироиовнједам" (I. Кор. 9, 16). Поп Јован Гргуревић.

0 разлозжма који раскидају брачну везу, и о судском поступку у париици за раскид брака. Написао : Тома Алагић, прота, профееор Богословије. (Наставак).

В. Неканонички разлози. I. Лудило. „Ако је чнја жена толико помућена умом, да већ и гвоздене окове ноеи, а муж изјављује, да се не може уздржавати, и да жели узети другу, да ли у такоме случају може узети другу ?" На ово питање одговорио је александријски патријарх Тимотије (ј 385.) у своме 15. правилу овако: „У овоме се послу ирељуба јавља по сриједи, нити у погледу овога ја имам, или налазим шта да одговорим; а ио духовној иресуди пе мора и1 ). Прије Тимотија имађаше на исто питање да одговори чувени римски правник Улпијан (| 288. по рођ. Христ.), казавши, да полуђели муж или полуђела жена нема права 5 ) Види Милашов „Зборник правила", II. издање (1886.), страна 309.

да иште раскид брачне везе с тога, што немају праве способности пред законом, — иишљаше Улпијан, да је правично допустити здравоме мужу или здравој жени, да нште раскид брачне ј везе. Одговор Улпијанов ушао је касније у иандекте или дигесте , т. ј. у зборник правничког права, који је добио силу вриједности за владања Јустинпјанова, 16. децембра 533.. Овај зборник забрањује брак са лудим човјеком илп са лудом женом; но ако је брак већ отпочео и ако се лудило послије тога показало и понавља се од времена на вријеме (као и падавица или горопад), и није тако јако, да не би могао живити муж са болесном женом, или жена са болесним мужем, препоручује да здрави брачни друг трпјељиво сноси несрећу свога друга, говорећи: „Човјекољубље иште, да супрузи дијеле