Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Богу. За што постиемо, веле, а ти не погледа, мучисмо душе своје а ти нехтје знати? Гле, кад постите, чините своју во .љу и изгоните све што вам је ко дужан. Ето постите да се прете и свађате н да бијете песинцом безбожно. Немојте поститн тако хгао данас, да би се чуо глас ваш. Таки ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? да савија главу своју као сита и да стере пода се костријет и пеиео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу ? А није ли ово пост што нзабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш гола, да га одјенеш, п да се не кријеш од својега тпјела ?" (Исанја 58. 1—7). Слично овоме налази се у књизи нророка Јеремија п Захарија. Угледајући се на ове ријечи св. Писма, противници иоста мпсле, да није пост угодан Вогу, п да постом поштовати и умилостивљавати Бога не можемо. Лсарављање онијех, који се спотичу. Ова сиједочанства св. Писма служе внше нама него вама, противницн. Јер кад говори Бог, да му ннје угодан пост, ако се ко не стара да поправп морал свој, јасно показује тнјем, да је пост, који је скопчан с правдом п поштењем, и којим се живот у ствари поправља, Њему врло угодан. А о овоме увјеравају нас горе наведене ријечн из св. Писма, јер Господ Бог вели: 1гад иосшише, чинишв сеоју вољу и изгонише све гишо вам је ко дужан и бијете иесницом безбожно. Не изабрах таки иосш — говори Господ — него иост који ја љубим, а развраИену вољу вашу, која иост Јшзорава, мрзим.

Пост је изврсна храна, иост је одвеЛ слатко брашно, јело , кога похваљује апђов у књизи Товита, говорећи: „Боља је побожна молитва с милостињом, него благајница злата". Али ако се ова преслатка храна (постови) не узима од своје воље ради искреног исправљања живота, онда такова изврсна храпа неће бити достојна небеске триезе, а вкус њезин биће мрзак Богу. 0 овоме дивно говори св. Јован Златоусти, тумачећи П посланицу Коринћанима: Сагријешише Ниневљани некада и ово учинише, што чините и ви сада, но иитам, каква им је била за то корисш? Приложише иосш ранама, и шо врло велики иосш, и иадаху ничице, и облачаху се у косшријеш и у иеиео, и илакаху, а уз шо јоги уложише и промјену живоша. Пишам дакле шша им је од свега шога иомогло да оздраве ? Ево шта о томе говорп св. Писмо: „И видје Бог дјела њнхова, гдје се вратнше свакн са свога злога пута; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учиии, II не учини" (Јона Н1. 10). А то не учини Бог за то, што видје пост, и костријет и пепео (не велим да то није пост) него оно што је од поста боље, на име, што се удалише од сваке злобе. Тако пјевамо и у „Триоду" на вече ионе^ељника прве седмнце на „стиховнк": „Постнмо постом угоднијем и новољнијем Господу. Истинити пост удаљује све што је зло, уздржава језик, угушује љутину и тјелесне жеље; он чува од лажи, клеветања н клетве", и т. д. Из свега овога очито се види, да је иост са попракл.ањем живота врло лово. 1,ан Богу. И такав пост установила је св. православна црква као мати својијем вјернпјем синовима, и то особито св. четрдесетницу, када свц исповнједају своје