Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 451

и постепено ићи тежему 1 ). Томе захтјеву по мњењу неких, као да потпуно одговара оно разре^ење молитава, које се обично налази у штампаним молитвеницима (синодалним), јер су овдје молитве „распоређене по обиму у постепено растућем иоретку". — Но обим, очевидно, сам по себи још не иреставља нешто такова, иа тито би се прије свега и иоглавито морала обратити пажња код обуке; обим, ма какав да је, може умите.в увијек свршити без особитнх потегпкоћа; но на,ј 1:ажцпј(!, што се мора комбиниратп код разређнвања молитава прп обуци, мора се прпзнати да је — јасноћа самог садржаја њихова према дјечнјем схваћаљу и чувству. С тога, да се одговори наведеном педагогнчком захтјеву, морају се молптве код обугсе распоредити тако, да би оне молитве, које пмају појмове једноставније н које сувпше опхитег карактера

*) По томе не одговара. педагогичким захтјевима разређење молитава иоретвом — иримпјењеном различном добу дана, — кад се на нр. за почетак узнмају молитве јутрење, за тпм вечерње, најпослије оне, које се преко дан употребљују (као што је „Мол. зап. и Симв. вјер." ирот. Д. Соколова), и с почетка јутрење, за тим дневне и најпослије, вечерње. Исто тако, полазећи од те претпоставке, не може се одобритп нн оно разређење молптава, но коме се радл учења узимају најнрије молнтве ?—• које се највнше код куће употреб .Ћују, за тпм — геоје се у школи, а најпослије, које се у цркви понајшппе употребљују; такав поредак има још и ту неугодиост, што не обраћа наасље на одпосну важност молитава, оспм тога. њице се уводе н такве молитве за учење, које се могу обићи (па пр. школеке). Пекп предлажу, да се молитве расиореде л по системи моралног учења", које се у њима налази, и то тако, да би, тумачећи их, могли дјецу упознати са главним истинама православне вјере и спремити их за примање „Снмвола вјере". То мњење даје изучавању молитава службену ролу у одношају према учењу Кати хизпса: истпна; но молитве, морају без сумње сачињавати такав самосталан предмет почетне обуке, као и Катихизис; а ту, од изучавања првих не може бити правог и природног пријелаза к другому.

претходиле оним молитвама, које својим садржајем уводе у круг више посебннх и сложених богословских појмова; према тому на ир. молитве о помиловању, или кратка славословља, очевидно морају се разјасннти нрије молитве Росподње, јер ова пошљедна пма више сложених и тешких појмова; а молитва Господња мора се опет протумачити нрпје молитве св. Духу, јер ова пошљедња уводп нас у круг још кшпе сложеннх појмова. Влиже — и према указаном опћем начелу одређује се поредак молитава оннм планом, којп прппада основној школи. Нема сумхве, да би, чиниле нам се неке молитве па првн иоглед ма како лаке и доступне дјечпјем схваћању, учење сваке молитве нензоставио морало бити упапрпјед сходним начпном прире^ено, — а то за то, да бп ју дјеца могла усвојнтн тито је могуће потпуније и жнвље. Општи осиов, на који се мора ослањати учење молитава треба да су „нретходни разговорп вјероучтггеља са ученицима о основшш појмовнма п предметима релнгије" (§ 7.); но поред тога, учење сваке моднтве специјално мора неизосгавно имати за најближу п непосредну осиову: бесједу вјероучитеља с дјецом, која би снецпјално управљена била иа то, да се ученици уведу у садржај сваке молитве, да се изазове код њпх одговарајуће молитви распололсетве срца н т. д. Предметом те бесједе могу бити на пр. какве год појаве, узете нз жпвота саие дјеце; по најбоље је, ако за садржај бесједе буде узета ириповијбтка из свсшт. историјс. Свеза свешг. псторнје с молитвама очевидиа је, —• „све скоро моли гве, које су у опиттој употреби, пмају тсаракгер исторички, и разјасшттн пх без исторпје пије могуће" ; с тога се свештечо-псторичке прпповнјетке и морају прпзнати прнродпом основом ради раз-