Босанско-Херцеговачки Источник

О тр. 4б4

В.-х. иото чнШ

Он. 10 н 11

свештеник у три пута, у размаку времена, које у јо довољно да сазна и отклони узроке брачнога раздора, да може склонити уврпјеђену страну, да се помири са својијем другом. У овоме послу п у цијелом иоступку у брачној парниди не треба наглити, веЛ корак по корак ток парнице помицати • прво с тога, да се нађе истина у предмету, који се раеиравља; а друго с тога, што је таки поступак најбол.и устук свађи у браку и обесвећењу брачне светиње од стране зкене пли мужа, или неког трећег, који смијера да на туђој брачној рушевинн себи аситак оснује. Не усппје ли свештеник да помирење изведе, тада са извјештајем о свему, што је предузпмао ради измнрења, и означивши уједно и материјално стање мужа и жене, узрасг, морално и материјадно ста^Бе њихове дјеце, ако их имаде 1 ),— шаље мужа и жену окружном иротопрезвитеру, да их мири. Ако која страна не би хтјела доћи на позив свога свештеника или протопрезвитера, тада ваља јавити мјесној полнцији, пли најближој грађанској власти, која ће непокорну страну довестигдје треба. Ие пође лн ни окружном протопрезвитеру за руком^ да помири завађене стране, тада јавља владици и извјештава га о томе. А владика, позвав к себи мужа и жену, мири пх лпчно у нрисутности својијех савјетника, и са свијем жаром својељубави према моралној п материјалном снази свога народа покушава, да отклони несрећу од појединих породпца у своме народу. V. Није ли успио ни владика са својијем еавјетом, да помири мужа п жену, тада се тужилац упути, да поднесе биљеговану молбеницу уз напомену, - да тачно наведе свс прилике и свједоке, приклопп писмене доказе п предмете; који пријеступ доказују, како би се парнпца исправно отворити могла; уједно му се напомене, да буде спреман, да подмири потребне трошкове, док се парница не сврши 2 ). Међу тијем састави владика суд од шест лица, рачунајућп ту редовне конзисторијадне чланове, потребан број почаснијех конзисторијалних чланова и према потреби и тгрилика.иа мјсстаа , ког члана професорског тијела у богословији, који би осим догматпчког и правничког знања, умио још и да покаже праксу поједипнх обласпих цркава при : ) Ово је потребпто зпати особито онда, кад се одре1)ује, да муж и жена одвојено живе. док се парница не сврши, и ко ће за то вријеме дјецу издржавати. 2 ) Па пр. љекару за преглед, тумачу и свједоку за дангубу и труд и т. д.

рјешавању разних брачних предмета. Гдје нема конзисторије, ту долазе на позив дотичног владике друга искусна свештена лица. Ако је неки члан духовнога суда са свијем или донекле крив брачној парници, или, ако стоји у прва четири степена сродства по крви, по кумству или по посињењу, или у прва два степена пријатељског сродства са парничарима, — онда нема гласа у овој прплици, а нема га ни онда, ако са мужем илн са женом, између којих се води парница стоји у неком непријатељском одношају. Ово бива услијед усмене или писмене пријаве парничара, по налогу предсједника, ако се сам члан не сјети на ово правничко начело. У суду ваља да предсједава епископ сам 3 ). — Како је црква тежила свагда за тијем, да очува брачну везу, тако је још од давнина увела тако зване бранишеље брака , који имаду да бране нераскидљпвое/г брачгге везе, кад се води брачна парница. По ееби се разумије, да бранитељи брака треба да 6 ј г дј г наоружани догматичким и правничким знањем, и да су хваљени са своје правичности, преданости својој светој цркви, и са уредноети у своме брачноме животу. Бранитељ брака члан је духовног суда, свештеник или ђакоп 4 ), према потребп и адвокат. који се зове обично конзисторијални фшпкал или екдик 6 ). 1Бему треба дати прилику, да прати и проучава слисе, који се односе на неку брачпу парницу. — Ваља предходно одредити, хоће ли парничари за вријеме парнице жпвљетп одвојено или не, припада ли жени издржавање за вријеме трајања парнице, и код које ће парничне стране за то вријеме дјеца сгановати. VI. Тужилац п оптужени ваља да дођу лично пред суд духогшп. Замјеник се допушта само у случају болести, или ка^шпјех веома ври3 ) Треба епископ да предсједава са овијех разлога: што пратећи линно ток цијеле парнице, непосредно сазнаје 3 7 зрок раздору изме!ју мужа и жене, познаје кривца осим свега још и по љеговом погледу, кретању и говору, често иута у толикој мјери, да ни свједоци није-су кадри оборити н>егово увјереље; што вриједност брака као таајпе иште, да се брачпа парница расправи у љеговој ирисутности као чувара сваке светиље ; што је природно, прије него тнто изрече свој суд. да зпа на оспову чега то чипи, ако жели да буде миран са својом савјешћу; што му то зановиједа св. писмо и други црквени списи ; што је посебно у овијем крајевима народ навикао, да му владика суди и у грађанским стварима, или бар код грађанског суда своју ријеч да уложи (као што је то прије било), о чему се и данас можемо освједочити ; гледајући често пута човјека или жену, гдје моли владику, да укине или бар да ублажи одлуку грађанског суда. 4 ) бсћа^ипа: Сотреп(1тт (1ез капопгзсћеп Еесћ1;е8, стр. 410. 5 ) Испор. картаг. саб. пр. 75. и 97,