Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

В.-Х. ИСТОЧНШ

Стр. 4()б

једнијех узрока; али са.мо услијед изречног допуштеља од стране духовне власти. Замјеник може бити само мушко лице и по закону способно да замјењује 1 ); ваља да покаже пред законитим свједоцима 2 ) написано и потврђено иуномоДије. Ако се конзисторији учини, да пуномоћије није довољно и законито 3 ), може замолити грађански суд, коме су парничарп и свједоци подвласни, да потврди пуномоћије, т. ј. да му даде пуноважну сш1гу. Кад муж или жена, или обоје, немају прописанијех година, т. ј. кад су малољетни, онда долазе с њима у суд и љихови родитељи или старатељи, у опће: њихови законити заступници. Парничаре ваља позвати писмено преко протопрезвитера или непосредно преко власног пароха, и одредити им у тптвнии/и рок њихова доласка у суд, према даљини њиховој од духовнога суда. Рок се може продужити са вриједнијех разлога, на молбу тужиоца или туженога; и ако конзисторија прими разлоге, да се рок продужи, ваља да обавијести и једну и другу страну, и нови рок да одреди. Ако не ће тужена страна да дође пред духовни суд, онда конзисторија званично замоли мјесну полицајну, или најближу грађанску власт, којој је непокорна страна подложна, да је силом доведе. Затезање дакле нема правне вриједности т. ј. нпшта јој пред судом не помаже. Ако ли муж или жена, која тужи, на поновни позив не дође и своје изоетајање потпуно не исприча, значи, да је одустала од тужбе. Ако ли пак јавп страна, која тужи да се помирила са својим брачним другом, ма то било и у току иди при завршетку парнице, тада духовнни суд склања тужбу на страну, знајући, да се и послије раскида брачне везе муж и жена могу помирити и у браку остати. Разумије се, да не може бити говора о измирењу ни прије ни послије, кад духовнп суд води парницу по својој службеној дужностп, услијед тога, шго је брак незакоиито склопљен. Ако је тужена страна ван отаџбине и зпасе за мјесто њеног пребпвања, шаље јој се позив нреко конзиеторије, у чијој се области налази. Ако у одређено вријеме не дође, поставља јој се заступник, с којим се парнпца свршава, а пресуда јој се шаљепрекопстеконзисторије. Ако се не зна, гдје живи страна, против које је њен брачни друг пар') Да је пунољетно, беспријекорно у црквеном и грађанском животу и т. д. 2 ) Иред два и.ш четири погатена човјока. 3 ) На пр. кад ни један евједок није пиемен, и својом руком своје име није потписао.

ницу подигао, онда се позива Преко службених новина „Едиктом" три пута, и ако не дође за годину дана, или за гиест мјесеци, или за шри мјесеца, како је кад у „Едикту" означено 4 ). поставља јој се заступник, с којим се парница сврши. VII. Расправа тече усмено на основу поднесене тужбе, само пред особама, које су од пред- 1 сједника позване и овлаштене, да сједе у суду. Конзисторпјални биљежник саставља записник, у коме означи најприје мјесто, па дан, мјесец и годину, за тијем присутне чланове: предсједника, извјестиоца (референта), бранитеља и т. д., и себе самога као биљежника; за овијем предмет расправе, т. ј. главне дијелове тужбе са тачним означењем имена и презимена, мјеста пребивања и занимања парничара (или заступника). — Ако парничари илн који свједок слабо српски говори, или баш ни мало, треба потражити заклетог тумача код најближег грађанског суда, ако га има, ако ли га нема, ваља узети другог; и ако је са свијем познат као вриједан и истшшт човјек, ваља му само напоменути, да вјерно преведе и протумачи ријечи парничара или свједока; ако пак није толнко позната особа, ваља по пропису да се закуне, да ће вјерно преводити и тумачпти. Треба и тумача забиљежити у „Записник". Пошто је тужилац усмено поновио и потврдио, што је писмено изложио, и још неке доказе и исправе принио у потврду и допуну своје тужбе, пошто је стварно, јасно и без ОЕ «олишења одговорио на питања, која му је ставио предсједник, извјестилац, бранитељ брака, или други који члан духовнога суда, — позивље се страна, која је тужена, да одговара на оптужбу. У свакој прилици треба да влада пристојност н озбиљност, да се говори и бпљежи само што се на ствар односи. Ако би се ко непристојно понашао у духовноме суду, ваља га пријавити мјесној полицији, или, ако је чиновник илн војннк, властн или заповјепништву, коме је подвластан. Ако тужена страна не јасно или нншта не одговара на неке оптужбе свога протнвника, илн на нека питања духовнога суда, или ако изречено призна своју кривицу, не може то још служити као признање крнвицо, ако иначе други докази то не потврђују, јер би се могло догодпти, да је споразумна са својијем прпвидним протнвником, да се брак, што брже раскине. 4 ) Не мање од т^.и мјесеца.