Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 4в6

5.-Х. источиик

Св. 10 и 11

УТТТ. Да се истина изнађе и потврди, потребни су докази , т. ј. потребно је: да се тачно изређају догађаји и прилике, које могу увјерити суд о пријеступу, или поткријепити пред судом тврдњу једне или друге парничне стране; за тијем да се наведу свједоци, вјештаци, да се покажу и предаду сииси и тт редмети, који прпјеступ доказују. 1. Ко хоће да нешто докаже са свједоцима у суду, ваља да их каже по имену и наведе чињенице, које треба да потврде. Према томе позива духовни суд свједоке да дођу у одређено вријеме, и означи им уједно и уврок, због кога се позивљу. Позив иде преко власног протопрезвитера или пароха, по потреби преко мјесне полиције или најближе грађанске власти. Свједоци, који су далеко, могу бити испитанн од најближијех црквених или грађанских власти (судова) по тачкама, које им владнчански суд означи. Не могу свједочити : свештеници, којнма је нешто на исповиједи као тајна понјерено; особе, које имају какав душевни или тјелесни недостатак, услијед кога није могуће од њих праву истииу докучити. А не мора дати одговора свједок, кад би њиме могао нанијети срамоту себи, своме брачном другу, особи с којом је сродан у правој лози, или стоји с њоме у другом степену побочне лозе, у сродству крвном, пријатељском и по посињењу; ну ипак ваља духовни суд да одобри разлоге. Сродници у узлазној и низлазној лози, могу одбити да не свједоче на страну, с којом стоје у том сродству, без да кажу разлог. Свједоке пак, који ускрате свједоџбу, а немају разлога да је ускрате, ваља пријавити грађанским или војничким властима, којим су подвласни, да се казне глобом или затвором. Свједок треба да положи ваклетву, да ће истину казати, да не ће ништа додати или прећутати. Од заклетве су опроштени, који стоје у истрази због лажног свједочанства или криве заклетве, или су већ кажњени били због тога; за тијем, који још нијесу навршпли 14. година. — Суд духовни може у предходном разговору са свједоком, да сазна за његов лични одношај и положај и за прилике, по којима се може судити, да је свједок у стањушто стварно посвједочити. Испптивање иде са сваким свједоком посебно; а кад противрјече, ваља их суочити. Испитивање свједока почиње са питањем, како му је име и презиме, које је вјере, у каквој служби или занату, каква му је прошлост и т. д.

— Послије овога позивље се, да по савјести и по реду к.чже, што зна о предмету, који се расправља. Ако му причање ннје јасно и потпуно, допуњује га у одговору на питање предсједнпка, референта, бранитеља, или другог ког члана у црквеном суду. Могу свједоци и по други пут бити испитани, ако нијесу прпје са свијем испптани, и ако су им били одговори нејасни и сумњпви, и најпослије, ако сами зажеле да своје свједочанство допуне или исправе. Свједок има право, да иште накнаду за трошак, што га је имао на путу или у мјесту, гдје је духовни суд. С тога треба, који парницу води, да уручи конзисторији неки износ новаца, да се подмире слични трошкови, које ће по завршетку парнице надокнадитп, који је изгубио парницу, ако друга страна захтијева 1 ). Колико коме евједоку ваља платити, одређује духовна власт. 2. У брачној парници ваља неке разлоге, које тужилац наводи, да се раскине брачна веза, да потврде и докажу вјешшаг^и, т. ј. лијечници, по потребп и бабице 2 ). Вјештаке означава духовни суд, ако је потреба од њих у мјесту или у близини, иначе може се молити грађанска власт (котарски уред), да одреди љекара, који ће прегледатп означену особу и своје писмено мишљење о њој изрећи. Ако је више вјештака прегледало неку особу, могу сви заједно своје мишљење писмено изказати. Ако мишљењс неког вјештака није довољно образложено, или ако је њих више било, па различито мишљење о истој ствари поднијело, или кад је требало чекати, док болест не малакше или у већи степен не пријеђе, онда на захтјев духовне власти, ваља да по ново прегледају неку особу, илп исти вјештаци, или други, или стари и нови заједно. И вјештаци имају право иекати, да пм буде плаћен посао. 3. Писмени докази, који се подносе у току брачне парнице суду, могу бити обична писма, која је ппсао муж или жена, или неко по њиховој жељи, некој трећој особи у пријеступној намјери 3 ), или званични сииси о неком пријеступу

') Што ријетко бива, јер је весела кад ое ослободила новоље. 2 ) Као на пр. кад треба доказати: импотенцију, лудило, приљепчиву болест, да је жена побацила дијете, да је муж покушао да отрује жену или жена мужа и т. д. 3 ) Ваља добро да пази, да нијесу писма подметиута, или да нијесу писана договорно у намјери, да се нађе узрока за раскид брака,