Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 469

сметња брахсу 1 ). Још се са свијем искључују од брпка са особом, воја је дала повода раскиду брачне везе, све особе, које су имале дијелова у иријеступу. Ово је начело врло корисно по црквено И грађанско друштво 3 ). — Гледајући на дјецу, која се нађу послије брачног раскида, уређено је да остану невиној страни; а може позвана власт и друкчпје наредпти. Старање о васпптању дјеце лежи на оцу, био он или небио крив раскиду; а кад је отац сиромашан а мати имућна, онда старање прелази на матер.

1) Архијерејски еабор у Србији учинио је неко снисхођење према прељубочинцима, својијем 55. правилом изрекао могућност, да могу, ношто ивдрже вријеме кајања, и пошто се ноправе у владању, ступити у нови брак по допуштењу архијерејском (Ручна свешт. књ. стр. 186. — Испор. грађ. зак. за кр. Србију § 69.). У Русији због импотенције и прељубе забрањује се други брак за свагда (ст. 263. уст. дух Консисторија). У цариградској патријаршији забрањује се прељубиици за свагда ступати у брак са онима, који нијесу нпшта знали о њеној погрјешци, као и са онима, који су имали дијела у пријеступу. У Е 311X 0 {лЈтј на стр 77. стојп: „'II цс.уе!« алотглеГ умХ 1 јцх ттро^ уацоу оо [10707 [хетајји [хш7 гтсЕ цс:у_г ! .а атгуоут, аХХх у.у.: [^гтасЈ тг\с, [10Г /аЛсбос ха I тга^тб; тргои у.л: тои ау700'37Т05 тб а[хартг^1а аоттј;." з) Епо из Пидалијона (1Г/ј6аА!.07 стр. 459.) формулаш канонпчног брачног раскида са забрдном другог брака кривој страни: „ГГред Нас, у ираеутности високоштованпх дрквених достојанственика, нобожних свештеника и поштовшЈх архоната дође поштовани господин Ђорђе из онћине П. села Н. са тужбом, да је његова жена Марија учинила прел>убу и постељу обесветила, да је шта више на дјолу ухпаћена. 0 томе испитан, навео је и евједоке Н. Н. који пред 1>огом и својом савјешћу пред лицем свију изјавише, да оса жена није мужу дужну вјерност сачувала, и да је погазивши свој стид, нрељубочиница ностала. Према овим исказима и према увјерењу, које је из њих црпљено, одмах Смо рок одредили. За тијем Смо покушали разним ономенама и савјетима, да склонпмо номенутог Ђорђа, да опет прими своју жену (јер је ово такођер по високоцвјењепим законима допугатено), и да њој, пошто је обећала, да не ће цише тако што чинити, опроштај дадемо. При евем нашек« чврстом настојању не даде се ипак Ђорђе од евоје одлуке одвратиги. Послије овога Смо, по изреци Господњој у .Јевапђељу (Мат. гл. 5., ст. 32.; гл. 19., ст. 9.), за тијем проеудивши, да особито овај узрок даје мужу право, да се растави са евојом женом, па онда старајући се, да неби може бити још веће зло настало из тога, што прељуба повлачи за собом љубоморство, а љубоморство убијство, прогласили да је раскинут брак Ђор)ја иМарије, како по науци Господњој, тако и по правилима еветијех аностола. Уједно дајемо право Ђорђу, да узме другу жену. Спо.менутој пак Марији забрањујемо с тога, што је дала повода да се раскине брак, да ступи у брак с другијем човјеком. Јер треба, мјеето другог брака и свадбеног весеља, да откајавл цијелога живота; јер је раставила што је Бог сасгавио (Мат. гл. 1 9., ст. 6.). Јога се бојати, да би се и надаље см атрала за прељубочиницу кад би за живота мужа, кога је неваљалством од себе огуђила, нови брак закључила 'Мат. глава 5., ст. 32.; глава 19., ст. 7.). И апоетол Павао говори, да жена, која ее од евога мужа раздвоји, не треба да се удаје. ■— По томе се ради знања ова бракораскиДна пресуда и предаје у руке поменутом Ђорђу. Ово се збиио у мјесецу Н. године Н. — (Нтшпап Сио менуто дјело страна 789. у примједби).

Ријешење овога питања спада у власност духовних судова који раскидају брачну везу. * * * У допуну овога, што рекосмо напријед о судском поступку, наводимо још из закона о црквеним властима за краљевину Србију оно, што се односи на брачне парнице: Члан 200. Епархијски духовни суд извиђа и суди брачне парнице по елужбеној дужности, или на тужбу супруга, или супруге, или обојих. Члан 201. Тужба за раззод брака изјављује се свештенику, у чијој парохији стално живи муж Ако је муж жену оставио, па се налази на страни, или се незна гдје је, тужба се изјављуЈе свештенику, у чијој парохији жена стално живи. Тужилац је дужан навести законите узроке за развод пли уништење брака, вријемекад је извршено вјенчање и именовати дјецу, ако их пма и колико којем дјетету има година. Ово важи и за брачне парнице, које се воде по службеној дужности. Члан 202. Свештеник ће одмах савјетовати тужилачку страну, да се са својнм супругом помири. Ако ово савјетовање остане без успјеха, свештеник ће три пута једноза другим позивати завађене супруге и мирити. Ако и послије свега тога тужилац остане при тужби, свештеник ће обје стране упутити окружном протопрезвитеру, односно биоградском и нпшком са извјештајем о три пут чињеном мирењу и узроцима, са којих се тражи развод брака. Кад муж стално жпви у парохији окружног протопрезвптера или протопреврптера биоградског н нишког, мирење од три пута врши протопрезвптерски капелан. Члан 203. Кад завађени супрузи престану протопрезвитеру, он ће и сам покушати да их измири. Ако у овом мирењу не успије, упутиће завађене супруге епархијском духовном суду са извјештајем својим и парохијскога свештеника. Члан 204. Протопрезвитерски и парохијски свештеницп дужнп су тачно придржавати се начина и упуства, прописана Архијерејским Сабором, на савјетовање и мнрење завађених супруга. Члан 205. По брачним парницама, у којима се тражи уништење брака^ нема мјеста предходном мнрењу.