Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 470

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

Члан 206. Надлежпа полицајека власт | дужна ће бити упућивати, ради мирења, парохијском свештенику илп окружпом протопрезвитеру, односно биоградском и нпшком, ону парничну страну, која им на позив њихои није хтјела сама предстати. Члан 207. У брачним парнпцама надлежан је епархпјски духовни суд оне епархије, у којој муж стално живи. Ако је муж жену оставио, па се налази на страни, или се не зна гдје је, онда је надлежан епархијски духовии суд оне епархије, у којој жпви жена. Члан 208. Епархпјски духовни суд позива завађене супруге преко надлежпе полнцајске власти. Парнична страна, која без оправданог узрока, на позпв не предстапе епархијском духовном суду, па би се због тога морао одредити други предстанак, дужна ће бити да накнади трошак и дангубу другој парничној страни. Члан 209. Парничној страни, која је изван отаџбине, а зна се њено мјесто пребивања, доставља се позив преко министарства спољњих послова. Ако у одређено врпјеме не предстане, поставља јој се заступник, с којим се нарница свршава, а ријешење или пресуда доставља јој се опет преко мпнистарства спољњих послова. Ако нпје познато мјесто пребивања парнпчне стране, позваће се преко службених новина три пута, па ако не предстану за годину дана, поставиће јој се заступник и с њиме парнпца окончати. Члан 210. Ако су супрузи који су повели брачну парницу малољетни, епархијски духовнн суд позваће поред њих и њихове законите застуинике. Ако ово они не би хтјели, нли не би могли доћн, одредиће се малољетпицима за ступннци. Чкан 211. Парничне страке дужне су лично предстати епархијском духовном суду, осим случајева, изложсних у члану 209., у којима има мјеста заступншптву. Брачпе странс не могу иматн застуннике код духовппх судова, осим случаја у члапу210 овог закона. Члан 212. Епархијски духовнп суд, кад ШЈ 8ава|ене стране предстану, покушаће и сам

да их помирп, па ако не успије, наставпће даљи рад. Покушај мирења п резултат завешће у протокол епархијског духовног суда. Ово мирење изостаје у парннцама за уништење брака. Члан 213. При извиђању брачних парница епархијски духовни суд прпдржаваће се ових правила, која су прописана у законику о по ступку судском у грађанским парннцама, изузимајући ондје, гдје је овим законом друкчије каређено. Члан 214. У брачним парницама епархијски духовни суд претходно ће расправити: 1. хоће лн парничари за вријеме парнице живљетп раздвојено или не; 2. прппада ли женн издржавање за вријеме трајања парнице, и код које ће парничне стране за то вријеме дјеца становатн (чл. 90., т. 5. овог законика). Члан 215. Епархијски духовни суд, кад нађе за потребно, може свједоке и вјештаке пспитивати и преко надлежних грађанских судова. Члан 216. У парницама брачним, у опште, нема мјеста поравнању мужа и жене о разводу или уништењу брака, а тако исто узроци, са којих се по закону брак разводи или уништава, немогу се доказнвати прнзнањем супруга или његовом главном заклетвом (§ 855. грађ. законпка.) Члан 217. Ако би се у парнпци за уни штење брака сазнало, да је брак незакопито закључен, алн је та незаконитост од мање важности, и могла бн се отклонитн благословом арнјерејским, епархијски еиископ ће иретходпо донијети своју архипастирску одлуку. Ако епископ благословом оснажи брак, сматраће се као законит и нема мјеста парннци. Члан 218. Ако се у парницп за развод брака досуди одвојени живот, па се муж и жена у року од пет година не измире. епархнјски ће духовн суд посдпје тога рока, на захтјев обје нарничне стране развестн брак. Члан 219. Пресуде енархијског духовног суда, које гласе на развод нли уништење брака, подпосе иа коначпу одлуку Великом Духовном Суду, по службеној дужности