Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 482

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

ст. 10.), а св. апостол каже: Тако и Господ за- | повиједи да они, који јеванђе.ље ироиовиједају од | јеванђеља живе (I Кор. гл. 9. ст. 14). II. Упуство за сваку тајну на по се. I. Упутство за тајну крштења. При тајни крштења нек мотри свештеник да кум (воспријемник) буде вјере православне и да зна Символ вјере православне, или бар најнужније чланове за спасење; почем при крштењу он држи крштавајућег, он за њега обећава се Богу, он за њега и Символ православне вјере исповиједа, потоме узима на себе ту дужност, да духовног воспријемног сина свог, кад одрасте и ако не имадне другог учител>а, који би га у вјери и закону поучио, сам научи и настави. А такво упуство и поучење не може дати воспријемник сину своме —кумчету свом онакав кум, којије сам, што се вјере и закона тиче, незналица, или који је иновјеран. Ако би који Јеврејин или Мухамеданац, или идолопоклоник, у нашу православну вјеру пријећи зажелио, таквог прије свега нек научи свештеник, да зна Символ вјере православне и да му га јасно и разумљиво протумачи и објасни, а уједно да му престави оно његово душеубитачно злочешће, у ком се донде налазио; а међу тим да јави за њега своме Архијереју и од њега да заиште и моли благослов за крштење, па добивши такво, да га крсти по чину изложеном у Требнику. Ако би се такови за крштење приуготовљавајући случајно разболио и болест опасна била, онда свештеник нек га поучи само о св. Тројици, па крсти га; но ако такови оздрави, дужан ће бити свештеник цијелом Символу вјере научити га. Ако би ко из западне или протестанске цркве у нашу православну вјеру пријећи желио, таквог нетреба крстити, јер је он по чину своје цркве већ крштен; но вал>а га, пошто се вј ере своје и папе одрече и Символ наше православне вјере исповиједи, с благословом дотпчног архијереја само св. миром помазати. По правилу 59 шестог васељенског сабора тајну крштења треба свршавати у цркви; но у случају нужде, т. ј. ако је дијете болеснО или је зима јака, а црква удаљена, онда свештеник може тајну крштења и у кући свршити. У случају кад би дијете одвећ болесно било, а свештеник у хитњи не би се могао наћи,

| онда таквог може и мпрјашш (свјетовљак) кр| стити, трикратним погружењем у воду и изговаI рајући ријечи: К(тцтт[А р.1Е"к Боапи (име) (или рака Бож1а) ко ил!а Отцл, и Смнл, н (катигш Д8)(д. Зато дужан је свештеник своје парохијане, а особено бабице, које око породиље послужују, поучити, каво уреченом случају ваља дјецу крстити, а уз то да им и то препоручи, ако би се догодило, да је дпјете врло слабо, то одма по њега да пошаљу; јер чијом кривицом и немарношћу дијете умре некрштено, тај под строг одговор долази. Ако таково дијете, кога је свјетовшак крстио, неумре, то је дужан свештеник над таковим дјететом молитве и обреде, које су за тајну крштења проппсане. свршити и св. миром помазати га. Ако се гдје нађе подметнуто дијете, и при њему се налази артија (цедуља), на којој је написано, да је оно крштено а не буде изложено пме онога свештеника, који га је крстио, такво дијете треба крстити по правилу 72 сабора Картагенског н по правилу 84 шестог ваеељенског сабора ; јер таква артија-цедуља без потписа свештеничког не може се сматрати као достовјерно свједочанство, да је дијете крштено. Петар Могила Митрополит кијевски, у Требнпку свом вели, да ће прн крштењу овакве дјеце добро бити форму крштења овако изговорити: Крил ^тга рлк -к Б ож 1 и, дш,( еиу м крицж-к егт^, ко и.иа Отцд, и Сунд, н 1катлгш Д&Х' л Казано је мало прије, да је кум обвезан кумче своје, кад одрасте, у вјери и закону научити, ако другог учитеља не имадне; но ова дужност учити такову дјецу, која су лишена нарочитих учитеља, нарочито спада на свештенике као пастнре и душепопечитеље. Зато су они по самом званију и чину обвезани такву дјецу у дане недјељне н празничне у цркву или у школу сазивати и ту их поучавати, да знају прекрстити се, да знају Символ вјере православне, молитву Господњу, десет Божијих заповиједи, Богородице Дјево, седам тајни новог завјета и друге молитве човјеку Хришћанину нужне; к томе да их наставља и поучава, нек буду добри, послушни, трудољубиви и у цркву приљежно нека долазе. 2. Упуство за тајну миропомазања. Почем се. тајна миропомазања свршава при самом крштењу, то су скоро једна и иста упуства за њу која и за тајну крштења важе.