Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11 В.-Х. ИС

Упуства за ову тајну јесу слиј<гдећа : 1) Дужан је свештеник силу и цијељ мирономазања ономе, којег миропомазује објаснити, ако је узрастан ; а ако је дијете, то да одложи такво поучење до већег узраста. 2) Треба да има свето миро од Архијереја освећено, и да умије форму ове тајне без запињања пзрећи, и да зна које дијелове тијела треба миром помазати. 3) Лида она о којима се сумња, да ли су св. миром помазана, ваља да помазује. 4) И ову тајну као и тајну крштења вал.а у цркви свршававати, осим у случају нужде, која је при тајни крштсња напоменута, дозвољава се, да је свештеник може и у дому свршити. 5. Тајну мирономазања ни при самртном случају не може мирјанин свршити, но само свештеник. 6) Што се јеретика и расколника тиче, који су вољни у вјеру православну пријећи, о њима има изложено упус-тво и наставлење у великом Требнику, и у другим чпиопослједованијама, које т. ј. треба св. миром помазати, а које пак без помазивања само с једним одрицањем своје јереси — раскола у правовјероваље треба примити. 3) Упуство за тајну покајања. Тајна покајања за свештенпка је најтрудније дјело, јер изискује особитог искуства, благоразумија и прпљежности, а то за то, што се свештеник при овој тајнп сматра као духовни љекар, и има лијечити онакве. који Душом болују. Болестн пак душевне бивају много различите. Тако може се догодити, да је душа нечија многим и смртним грнјеховима повријеђена и окаљана, и да су се такви гријехови већ дубоко укоријенили •, а може бпти и то, да болујућа душа или неосјећа своју велику болест, или је пред духовником таји, или може бити да је душа грјешна рада лијечити се но ни одгеуда никаква лнјека неће да нрими. Зато је нужно при овој тајни пространија упуства навести. Упуства овајесу: а) Шта свештенпк треба да ради предисповиједањем; б) Шта при самој исповиједи, и в) Нослнје исповиједн. а) Упусшво за свештеника ирсд исповијест. Почем исповијест код нас обично бива у вријеме поста, то ће дужност бити свештеннка, у течају поста опоменути своје парохијане, да иду на иеповијест, па послије св. причешћу да

Стр. 483

приступају. При овој опомени треба да их научи I у чему се састоји право кајање, т. ј. шта је дужан кајући се чинити, тако: 1) Треба да им каже, да се сваки сјећа, шта је од пошљедње исповијести погријешио дјелом, ријечима и помислом, а особито ако је какав грпјех с вољом и с намјером учинио, за који га савјест гризе. 2) Познавши гријехове своје, треба дасеза љих каје и од срца жали, што је њима Бога разљутио п себе праведном суду Љеговом подвргао. 8) Да гријехове своје свагда у молитви пред Богом, а пред духовником (свештеником), који има власт разрјешавати, у своје вријеме исповиједи. 4) Просећи од Бога разрјешење и помиловање, треба да има пред очима распетог Исуса, и да сво надање о сироштењу својих гријехова на заслуге Шегове положи. 5) Да се сваки сам себи тврдо завјери, да неће внше грнјешити, но да ће живот свој по вољи Божијој нроводити. Да би свештеиик своје парохијане што више пооштрио, да долазе на исповијед, то нек им предложи слнједеће ријечи Сирахове: Њ ,шд,ж Шкр.1ТИТИГА КО ГОШОдУ, И И( Ш.ГИГИН ДЖк Ш ДН( ; КН(ЗДп8 КО ИЗМД^Т-К Псбк -ћ Гогподшк, И КО Кр!/ИА ЛН1ТИ погикн!ши (гл. 5. ст. 8и 9; гл. 18. ст. 20, 21, 22 и 23), За тим да пм каже, да ће сваки своје гријехове најлакше познати, ако дјела своја сравни са законом Божијим (десет заповиједи) 7Ј јер кроз закон долази познање гријеха и (Рим. гл. 3. ст. 20) „ гријеха пе иознах осим кроз закон и , вели апостол Павле (Рим. гл. 7. ст. 7) А да би парохпјани речено сравнпвање својпх дјела са законом десет Божији заповиједи могли предузети, нужноје, да им свештеник објасни и протумачи, јер ће сваки само тако увидитп моћи, против које је заповиједи згријешио. Но није довољно, да евоје гријехове познају, него и гријеховне пошљедице т. ј- гњвв Божји и казне опредје-љене грјешнику и у овом и у будућем животу. Кад опакпм начином нарохнјанп познају своје гријехоие, треба да се за њих свесрдно кају, ушЉед ког кајања, ако буде оно непрнтворно, не може битЛ, Да такви људи неомрзну не само на грнјех,' но н на мјесто, оруђе, лнца, н у опште на све околностн, које су повод грнјеху далеј