Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 489

крстнти у дому. Крајиа пужђа , као што је н. пр. болест, сужањство у тавпици, уђаљеност на путу и др. бијаше нзузетак од општег иравпда. У тим приликама, било је дозвољено крстнтн и изван црквене крстилнице. Бећ св. Јероиим засвједочава, да су презвптерн, у случају опасности или пужде какове, крстнлн и по малим селнма, конацима п другим мјестима, која су удаљена бнла од епископскнх цркава и њнхових крстилпица 1 ). Оставпмо правила западних сабора Ме1с1епш 2 ) (845. год.) и Уегпепт 3 ) (750. год.), византијско законођавство 4 ), устаиове КонстанпшиоиољсЈсог иатријарха Алсксија (102У.) 5 ) имасрашора Лава Филозофа 6 ), отаца Стоглавог саборађ и још друга нека дата, која говоре „за" илп „протпв" крштења у домовима, па одговорпмо укратко: смије ли православни свештеник крстити у куЛи и Јсађа ? Смиуе, али само у ваирсђним случајевима н. пр. кад пријети оиасиост животу и зђрављу ђјетета, кад је црква уђаљена а ђи/ете слабо и болссно, кад је јака зима и томе слично 8 ). Оволпко рекосмо о крштењу у кући, јер је брат у пптању своме навео такво крштење, дакле, да не буде сумње а ни приговора, требало је томе његовом питању најпрпје прокрчптн пут.

а ) Јероним. „С1а1од соп(та 1л1С]'{ег" сар. IX.

3 ) НагЈшп. „Ас(;а сопсП." Тот Ш. Раг. 1714. со1. 1491. 3 ) НагЈиги. „Ас1а сопсИ." Тога III. Раг. |7 14. р. 1 1 ј 96.

4 ) ТаЖ1ЛОК.'К. „3.1КОНМ Г|)>4. И.шкр. К'К ОТНОШ. к'К

Ц(ј1ККн".

б ) Рссл. хас ПохЛ. Тош. V. р31. 1:111. 6 ) 1Лп°еп1Јм1 Иаскег. „Јиз Сгаес — Кош". Рагв III.

7 ) Стогм .1К1, . Гдава XVII. Казант> 1864. стр. 108.

8 ) Требник Летра Могиле. О крштељу.

„Књ. о долж. пресв. прих." гл. III, пункт. 83.;

Пдрнок-ћ. „Практ. Руков. стр. 10.: „Истпна". Год.

I). 1885.-86.) стр. 47,

Ми смо реклп: крштење у кућп дозво.^ено је у нзвјесннм ва1гредиим прилнкама. А шта је са „ уцрковљењем ?" Може ли се оно свритти у куКа ођмах шслије крштења ? У древним спомспицпма носи чпн „уцрковљења" увнјек таково имс, које одговара значају самнх молитава које се ту читају. У евхологији Гоара зове се он: Еоуу) еЕ$ то еххХтјасааа:. паГба [.1Гјта теааарахоута г /ргра? тгјс . уеуугјаеш; ^аотоО 4 ). — Е' ј-/тј е1$ тм еЕаеру_есј0 'а: -аГба рета јј ,' г ( церас еу тт) еххл^аса. 10 ). Термина „'еххХгјасааас" и „е':агрхеа8-а1 V; еххХгјаса", јасно показују, да се чмп, о коме говоримо, свршавао у цркви. „У четрдесети даи - - вели Симеон Салунски — мати опет приносн дијете у храм , и овђе га, као дар посвећује Богу" 11 ). Тај четрдесети даи послпје поро^аја, важан је п за матер и за дијете. Мати долази да се, поСлије тјелесног очишћења, и молитвом очисти, па доноси собом дпјете, да послпје, како је у крштењу постало пуноправиим чланом хришћанскога друштва, сада у 40 дан јавно ступи у скуп вјерних. Роди.ва, прије тог времена, нпје смјела у цркву, сада, послпје очишћења и молитве, уводи се опет у храм и ту ступа у саопштавање с вјерннма у свпма молитвама.и тајнама, а дијете уводи се нарочитом молитвом као званнчним актом у сва права стечена на крштењу 12 ). Све то бива јавно у цркви сагласно са самом цијели „уцрковљења" ГТТто се тпче саме функције, ваља зрело размислнтп: шта н како у Требнику ппше ? Ет>, четкцидесатнкш же дјнк — велп Требипк — плки приноситсА отрочл ко \1»д<и8, ко еже кцркок-1АтисА, тстт*., нјчлло прј /лти ђ Соаг. ЕоуоХ. ра^. 269. 10 ) Соаг. ЕоуоХ. ра§\ 327. 1Х ) Гл. 60.; „ Нов. скриж. " ч. IV. гл. 3. § 2. 4 стр. 334—335. 13 ) „ Х/псшНански Весннк и , Год. ХП. св. I. стр. 68—71,